Nekada, pre pedeset, možda i više godina, kada prođete kroz selo, ne zna se ko je veći gazda. Bilo je sramota ako u dvoristu nemate kokoške, ćurke, patke, a u oborima krave, svinje… domaćice su sirile mleko jer nisu znale sta sa njim, pravili se kolači, zimnica, a domaćinima je uvek bilo potrebno bure više za rakiju , vino. Zamrzivači sandučari bili su puni mesa, za njihove potrebe ali i za familiju iz grada. Danas, u tek po kojem seoskom domaćinstvu imamo takvu sliku. Sliku za primer. U avliji Milana Popovickog iz Kulpina, i ukrasne koke, morke, ćurke, paunovi, burske koze, jagnjad, svinje….kao nekada, kuća za primer
„Radni dan ujutro se ustaje, ali ne ustajemo tako jako rano, pošto smo naše životinje naučili da tek od 8 dobijaju hranu, ne ustajemo u 5, kao neki moji drugari koji ustaju, ja više volim da duže spavam, a kasnije ležim. Ali to je sad stvar organizacije vremena, pre posla se nahrani sve svinje, perad, kad je sređeno i kad je hrana spremna, to se onda lako poradi, kaže naš domaćin
Pored domaćih životinja, stanovnici ovog dvorista su i neke divlje vrste peradi.
„Najbolja i najzdravija supa je od morki. Mogu da posluže i za pečenje, i za sve, ali supa je idealna. Imamo i divlje patke, do skoro ih je bilo malo više, a sad smo ih smanjili. Ostavili smo samo matićno jato koje će da se leže za dogodine. A ove druge smo sakrili u zamrzivač, kaže Mića kroz šalu i dodaje “ ukrasne koke volim , a ne treba mi nosilja koje će svaki dan nositi jaje. Menje je dovolnjo i svaki drugi i treći dan da imamo za nas jaja, i za bližu rodbinu. Imam domaća jaja, to je najbitnije. Te koke ne nose kao nosilja, ali nose. Kad ih hraniš normalno, nose približno“.
Burske koze
U ovom domaćinstvu zatekli smo i retko viđene Burske koze, one su rasa domaće koze. Prvi put su se pojavile početkom 20. veka u Južnoj Africi. Ova koza nastala je ukrštanjem evropskih i afričkih rasa koza. Kod njihovog stvaranja korišćena je dugogodišnja selekcija na kvalitetu mesa, zbog čega spadaju u rase koza koje odlikuje velika mesnatost. Ove otporne, plodne koze skromnih zahteva su još u devetnaestom veku privukle pažnju stočara. Pored njih tu su i jagnjad i dva teleta.
Njabolje je meso kad je svinja cele godine napolju na ispustu
Gazda Mića tvrdi da se najbolje meso ali i suhomesnate poslatice dobijaju od domaćih svinja kojima je kako kaže, kod njega banja.
„Moje svinje nisu zatvorene kao na farmi, na rešetkastom podu, u zatvorenom prostoru. One su puštene u ispustu. Tako da, one su cele godine u toj, ja zovem banji za svinje. Kad padne malo jača kiša, kao sada, ima malo vode, pa plivaju. Ali im je izuzetno dobro. Nema bolesti, nema da ih bolu noge. I drugače je meso, za kulen i sve. Kad je svinja cele godine napolju, u ispustu“
Kako bi zatvorio lanac ishrane zemlju obrađuje koliko je potrebno da nahrani životinje u svom domaćinstvu.
Ljubav prema životinjama i selu je najbitnija
Tražeći posao koji donosi što manje stresa, svojevremeno odustao je od trgovine i drugih poslova te se predao poljoprivredi, mada kaže, stresa svuda i na svakom koraku.
Ali sada nema nazad, životinje ne znaju za praznike, svetce, godišnji odmor. Ljubav prema njima je nešto sto uđe u krv, kaže naš domaćin i ne popusta, no sve se postigne kada imate dobru volju, prijatelje koji uskoče kada je potrebno i najbitnije ljubav prema selu i životinjama, dodaje Mića.
„Zadovolnji smo, kad nije bolje, bitno je da smo zdravi, da se živi, nikad nismo gladni, tako da, kad nema para za hleb, mi koljemo iz dvorišta, i jademo meso, u šali završava ovaj domaćin za primer.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
