Prva registrovana farma banatskog gološijana

0
391
Agrosaveti farma Banatskog golosijana Kikinda 01
Timac AGRO

Kada želite da uradite priču o banatskom gološijanu, onda vas put prvo odvede u Kikindu kod porodice Demić. Oni imaju prvu registrovanu farmu banatskog gološijana. Nije ni čudo da se to desilo baš u Kikindi, jer ova rasa potiče upravo iz ovih krajeva.

Web baner Adengo Vertigo 1068x180

“Banatski gološijan je nastao baš ovde, pre dva veka, na salašu između Kikinde i Mokrina, na salašu kralja Aleksandra. On ga je ukrstio sa erdeljskim gološijanom, tako je nastao banatski gološijan. I danas po selima oko Kikinde, pa i šire, uvek u leglu se nađe i neko golovrato pile. E to je od tog banatskog gološijana.” – priča nam Zoran Demić.

Danas je on standardizovan, umatičen, što je doprinelo njegovom očuvanju, ali i proširenju.

Coltrane 1120x180

“Jesu se oni matičili, ali sada je prvi put registrovan. Šta to znači? Svaka koka, svaki petao ima svoj prsten, svoj broj, ima svoj identitet. Dakle, danas je ovo registrovana živina. Ja mislim da se neće moći gajiti bilo kakve golovrate kokoši, pa kao one su banatski gološijan, već će se morati poštovati standard. Mora da ima jaku krestu, rep mora da bude srpast. Da se razumemo, banatski gološijan nije lep, ali je moćan, ima 3-4 kilograma…razlika između banatskog i erdeljskog je ova pufna, ona ih čuva od mrazeva, hladnoće. Kada spavaju oni se skupe, uvuku vrat, pa im ta pufna dođe kao neki šal.” – ističe Demić.

PROČITAJTE I...  Farma Banatskog gološijana u Čurugu

Agrosaveti farma Banatskog golosijana Kikinda 02

OTPORNA, ALI PRODUKTIVNA RASA

Banatski gološijan je veoma produktivna rasa, kako za meso, tako i za jaja. Ranostasna je, otporna na bolesti, a veoma dobro podnosi i visoke letnje tempertaure, kao i jake zime. Kao što vidite, to nije živina koja treba da bude zatvorena, naprotiv, cilj je da bude slobodna, da šeta, da čeprka, ističe naš domaćin.

Tekton 1068x180px

“Vi njemu zapravo ugrađujete tu otpornost. Ne možete ga držati zatvorenog u nekom boksu, i kao on je otporan. Otporan na šta? Njihovo oružije je to što je su slobodni, što traže crviće, to što nađu proklijalo seme na njivi, u stajnjaku, itd. Zbog toga je on otporan. Evo vidite, danas je izuzetno hladno, ali oni ne ulaze unutra. Zato se i zove salašarska živina.” – dodaje naš domaćin.

Ni ovce nisu ovde bez razloga koji opet ima veze sa živinom. Naime, koke koje su matična jata, koje su odvojene, njima naš domaćin baca ovčji stajnjak kako bi i one mogle da čeprkaju.

PROČITAJTE I...  Maslačak u ishrani kokošaka: Jača imunitet, a pilići brže rastu

Agrosaveti farma Banatskog golosijana Kikinda 03

OKO 200 JAJA GODIŠNJE

A sada malo o tržištu. Koke banatskog gološijana nose oko 200 jaja godišnje, a kao što smo već rekli ova rasa je pogodna i za meso, te se i petlići veoma lako prodaju, kaže Zoran.

“Sve zavisi ko šta hoće. Neki kupuju samo petlove, zbog mesa. Petlovi sa dobrom ishranom za 4-5 meseci dostignu 2,5 kile očišćeni. Što se jaja tiče da 180 sigurno, neki kažu i do 250, ja to neću da tvrdim. Kod mene nose sve, i ja sam zadovoljan. Otprilike nose 200 dana, 200 jaja.” – ističe Zoran.

Baner merlin Flexx

Matematike i perspektive ima, dodaje Zoran, te je otuda nastalo i Udruženje Velika Kikinda, a cilj je zajednički plasman jaja i mesa.

“Ja sam bio samo jedan mali odgajivač. Pa smo osnovali to Udruženje, pa otišli u opštinu, pomogla nam je Kancelarija za ruralni razvoj. Pokrenuli su program da se besplatno podele pilići po Kikindi, preko našeg Udruženja. Mi smo ljudima podelili te piliće, a oni su bili u obavezi da nama prodaju jaja. Tako da smo mi preko tih ljudi imali koke, jaja, petlove, sve što nam treba, a oni su imali siguran plasman. To su bila mala gazdinstva koja su na ovaj način od 50 koka mesečno zarađivali 15-20 hiljada dinara. Nisu to neke pare, ali je bio dodatak za kućni budžet.” – obašnjava naš domaćin.

PROČITAJTE I...  Farma ovaca Stijović u Levču

Danas koka sa ove farme ima i u Crnoj Gori, Sarajevu, Banjaluci, Makedoniji, tako da interesovanje ne jenjava, kao ni ambicije našeg domaćina. Naime, on bi želeo da ovde napravi jednu ulicu gološijana, da i sa leve i sa desne strane budu ovakvi bungalovi, a na pitanje do kog broja će ići, Zoran kaže koliko bude bilo mesta, jer on zaista u svemu ovome uživa i kako kaže svaki dinar koji mu donesu, on im i vrati. A vi nemojte da se obeshrabite, ne zahtevaju one ovakav luksuz, ovo je samo želja i hir našeg domaćina. Biće im dovoljno dvorište, ili neki voćnjak, i naravno prostor u kojem će prenoćiti sa nekim stajalicama i to je sve.

Prethodni tekstBudući šampioni Pioneer hibrida kukuruza
Sledeći tekstVezivanje lastara i prvi tretman u malinama

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime