„Možeš u dugu danu hoditi po Mačvi, a nećeš videti nijednog brežuljka – sve je ravno kao tepsija. Sve što se u nju baci donosi bogata ploda, lepa su njena polja kada ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćanim vlaćem. Prostire se sa Mišara do Drine, i sa najvećeg vrha, Cer planine, do reke Save, a Salaš Noćajski je kod reke Save „- ovim stihovima iz romana „Hajduk Stanko“, Janka Veselinovića, počeo je da opisuje svoju Mačvu i rodno selo Salaš Noćajski, naš domaćin, Dragan Lukić. Kako nam je rekao, porodica Lukić je u severnoj Mačvi, nastanjena još od kraja 18. veka. Sa ponosom je istakao da je on dvanaesto koleno koje živi i radi u tom malom, pitomom i prosperitetnom mačvanskom selu. Od 1953. godine to selo pripada gradu Sremska Mitrovica i uživaju njihovu maksimalnu podršku, te su uspeli da zadrže mlađe meštane, koji su se posvetili uglavnom poljoprivredi, a samo mali broj njih se odlučio za odlazak u inostranstvo. Ponosno ističe da je među prvima počeo profesionalno da se bavi uzgojem paunova.
Sve što zna o paunovima naučio je iz prakse
Da mlađi meštani ne bi napuštali svoju dedovinu, naš sagovornik ulaže velike napore, i kao predsednik Mesne zajednice, angažujući se oko svih važnih pitanja za funkcionisanje sela. Zaslužan je i za to što se o njegovom selu čulo i van granica naše zemlje, jer je, pre 15 godina, među prvima počeo profesionalno da se bavi uzgojem paunova. Ljubav prema tim pticama, ubrzo je iz hobija prerasla u unosan biznis.
Draganovi pernati lepotani dočekali su našu ekipu karakterističnim šepurenjem – raširenih repova jakih boja i perima dužim od dva metra, koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. O tim raskošnim, gracioznim pticama, pre desetak godina, naš sagovornik, nije imao gotovo nikakvih informacija, sve što danas zna, kaže, učio je iz prakse, brinući se o njima, od najranijeg uzrasta. Posmatrao je njihovo ponašanje, pratio njihovu ćud i afinitete, i na osnovu toga im je izgradio volijere.
Prvo je nabavio jedan par indijskih plavih paunova, kojima su se ubrzo pridružili beli, crnokrili i šareni mužjaci i ženke. Genetikom i uparivanjem, ovaj uzgajivač je uspeo da ih učini otpornijim na naše klimatske uslove.
Stari hleb omiljena poslastica paunova
Pravi odgajivači su svesni neophodnosti mešanja i osvežavanja krvi među jedinkama, svake pete godine, kako bi se izbegle degeneracije kod pilića paunova. Do kvaliteta se dolazi i izbalansiranom ishranom, kaže Lukić i dodaje da iako su paunovi tzv. carske ptice, u pogledu hrane, nisu probirljivi.
Granulice su osnova ishrane, a svakodnevno im daje i žito, kukuruz, tritikal, suncokret, grašak, a omiljena jutarnja poslastica im je stari, suvi hleb. Zahvaljujući dobroj ishrani, njegovi mezimci su u odličnoj kondiciji, imaju sjajno perje i jak grudni koš, nisu skloni bolestima.
Ušuškani u svom prostoru, u domaćinstvu Lukić u Salašu Noćajskom, paunovi uživaju, a njihov uzgajivač kaže da su druželjubive životinje i da su paunovi koji su usamljeni nesrećni. Potrebni su im komforni volijeri, u koje dopire dovoljno svetlosti, u kojima nema promaje, i vlage. Hipersenzitivni su na nagle oscilacije temperature.
Dosadašnja iskustva pokazala su mu da su plavi paunovi trpeljiviji od belih, na ekstremnu zimu. Životni vek pauna je 17 godina, osetljivi su na bolesti i teško se leče, zato je preventivna vakcinacija neophodna.
108 paunića rekord odgajivačnice Lukić
Dragan je od prvog dana brižljivo birao kvalitetne ženke za reprodukciju, koje u proseku mogu da snesu i do 10 jaja u razmaku od dva meseca. Dosadašnji rekord mu je bio 108 komada paunića koji su se izlegli na njegovom gazdinstvu, što je ujedno najviše u toj branši. Jaja trenutno ne prodaje, već samo dvomesečne pauniće.
Godišnje, ovaj mačvanski uzgajivač proda oko stotinu ptica, isključivo kao parove ženku i mužjaka. Za paunovima je sve veća potražnja u zemljama Balkana i svoje mesto pronalaze kao dekoracija u manastirskim portama kao i porodičnim domovima i etno restoranima. Najveća je potražnja u proleće, njegovi paunovi ne poznaju granice, transportovani su u Bosnu, Hrvatsku, Crnu Goru, na Kosovo i Metohiju.
Široka je paleta boja paunova, koja se može postići mutacijama, a koja su se već pojavila u pojedinim evropskim zemljama, objašnjava nam Lukić. Tamo se već mogu kupiti paunovi boje kajsije, bronzani paunovi i opal nijanse. Ove egzotnične ptice dobri su čuvari dvorišta i nepogrešivi meteorolozi.
Fluoroscentna okca na repu plavih paunova su njihov glavni adut, i glavna karakteristika koja se traži prilikom kupovine. Poznato je da mužjaci upravo okcima privlače ženke, a oni su ujedno pokazatelj njihove plodnosti. Ukoliko na repu paunovi imaju minimum 50 posto tih okaca, to je odgajivačima znak da će i paunova jaja biti oplođena i sigurno će se iz njih izleći pilići.
Preparirani paunovi dekorativni eksponati u dvorištu
Da je Dragan istinski zaljubljenik u paunove, pokazuje i činjenica da je svog plavorepog miljenika, koji je tragično nastradao, preparirao. Njegov poznanik, Nikola Bogdanović, preparator iz Dobanovaca, je konzervirao njegovog ljubimca, i sada mu krasi dvorište, uz ostale žive primerke. Oni su radoznale ptice, te je moguće da je progutao neki ekser, ili da je pojeo hemijski tretiranu travu. Paunovi su skloni da zbog pretrpljenog stresa i sebi naude udarcima glavom u kavezu. Zbog velike ljubavi prema paunovima, Dragan je odlučio da će sve uginule primerke preparirati i držati kao eksponate na svom gazdinstvu.
U planu etno park za putnike namernike
Odgajivačnica paunova Lukić iz Salaša Noćajskog, jedna je od najnagrađivanijih u zemlji na takmičenjima, brojni su pehari i medalje kojima se okitio naš domaćin. Ove godine je osnovao i specijalizovano Udruženje odgajivača sitnih pernatih životinja, kako bi svojim iskustvom privoleo što više ljubitelja za taj hobi, ali i unosan posao.
Ovaj vredni mačvanski domaćin, istu pažnju poklanja i svom voćnjaku u kojem gaji jabuke, džanarike i šljive. Paunovi su mu bili inspiracija i za etikete na ekskluzivnim flašama za rakiju, koje proizvodi u limitiranim količinama, uglavnom kao poklon ozbiljnim mušterijama.
Ukoliko se budu stekli svi uslovi, pre svega finansijski, za koju godinu, na ovom mestu mogao bi da nikne etno park, sa brojnim turističkim sadržajima, a do tada će u degustaciji kvalitetne rakije, ali i u raskošnoj lepoti paunova, moći da uživaju svi, jer su vrata ovog srdačnog i vrednog domaćina, širom otvorena za sve putnike namernike.
Sagovornik: Dragan Lukić, uzgajivač paunova iz Salaša Noćajskog
