Prethodnih godina veliki broj ratara imao je problema sa žutom rđom pšenice. Žuta rđa je među najzačajnijim bolestima strnih žita. Pogoduje joj vlaga i toplo vreme. Temperature vazduha u najvećoj meri doprinose razvoju ove bolesti. Smanjeni prinosi mogu nastati ukoliko se pravovremeno nije reagovalo.
Žuta rđa i lisna rđa pšenice
Požuteli usevi pšenice koje nisu redak primer u Srbiji vrlo često stvaraju zabunu, jer većina pomisli da se radi o lisnoj rđi pšenice. Međutim, situacija je mnogo složenija, u pitanju je žuta rđa i dosta je onih koji mešaju te dve stvari. Topla jesen, blaga i vlažna zima pogoduju opstanku prouzrokovača žute rđe, i dovode do problema, svakog proleća.
Za razliku od lisne i stabljične rđe, simptomi žute rđe javljaju se mnogo ranije. Problem nastaje kada pojedini stručnjaci pogreše u određivenju same bolesti, pa su simptomi žute rđe pripisivani prouzrokovaču lisne rđe, što dovodi do pogrešnih preporuka u pogledu vremena suzbijanja.
Slika levo – lisna rđa, slika desno – žuta rđa
Najnovija istraživanja u naučnim disertacijama kažu da žuta rđa može da umanji prinos od 10-70 %. Prošle godine procenti smanjenja prinosa na najosetljivijim sortama kod nas su se kretali do 20 %.
Temperature vazduha u najvećoj meri doprinose razvoju ove bolesti. U toku zime žuta rđa se razvija na temperaturama 9-12°C i posle vlaženja lista od tri sata ostvaruje se infekcija. Patogen se ne razvija na temperaturama iznad 25°C i ispod 2°C. Vlažno proleće je izrazito pogodno za nastanak i nicanje spora i ostvarenje infekcije.
Najbolje mere zaštite
Jedna od najboljih mera zaštite pored optimalnog vremena setve i uništavanja korova pre nicanja novog useva jeste i izbor otpornih sorti.
Prema rečima stručnjaka hladna zima bi zasigurno zaustavila napredovanje ovog parazita što bi pružilo šansu da se u prolećnom delu vegetacije napravi adekvatna strategija na osnovu preporuka prognozno izveštajne službe koja će biti uključena u praćenje ovog problema.
Gubici u prinosu nastaju kada se bolest razvija u fazi bokorenja i vlatanja. Tada dolazi do slabijeg bokorenja, formiranja manjeg broja klasova i slabijeg nalivanja zrna koje ostaje šturo. Žuta rđa može smanjiti prinos od 10 – 70 odsto u regionima gde pšenica daje visoke prinose. Problem žute rđe nije prisutan samo u Srbiji već i u zemljama u regionu. Najbolji način suzbijanja svih parazita, pa i prouzrokovača žute rđe jeste gajenje otpornih sorti. Takođe primenjuju se i hemijske mere suzbijanja, važno je samo da se bolest uoči na vreme.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
