Tradicija gajenja vinove loze u Crvenki, duga je preko 200 godina, kada se, ukazom carice Marije Terezije iz 1785. godine, u ovaj kraj doseljavaju Nemci, koji su do kraja Drugog svetskog rata bili gotovo dominantno stanovništvo. 70-ogodišnji Mirko Marić, meštanin tog zapadnobačkog naselja, kaže da je svaka švapska porodica, odmah po dolasku, posadila vinovu lozu na Telečkoj visoravni, i da se ta tradicija zadržala do danas. Ovaj vitez vina, kaže da su Crvenčani ponosni na svoju dvovekovnu tradiciju uzgoja vinove loze i proizvodnje vina. Kako je istakao, nekada je u tom kraju, prema podacima, bilo 650 vinograda, i izrazio žaljenje, što je to, bleda slika nekada uzornog vinogradarskog rejona, u kojem je cvetao uzgoj vinove loze.
Zaustaviti propadanje starih vinskih podruma
Jedna od misija Udruženja vinogradara “Stari podrum” u Crvenki, čiji je predsednik, je da saniraju ukopane vinske podrume, kojih je nekada bilo 300, a koje su u amanet ostavile Podunavske Švabe. Danas su, kako ističe ovaj poznati bački vinogradar, zubu vremena odolela svega 36, a njihova ambicija je da im sačuvaju autentičnost i vizuelni identitet.
Crvenčani žele da lagumima vrate stari sjaj, ali im je namera i da otrgnu od zaborava materijalnu kulturu tog vinorodnog predela. Mirko, koji je preuzeo na sebe i ulogu čuvara tradicije, nas je sproveo svojim mini vinogradarskim i vinskim muzejom, ispunjenim prošlošću, koji svedoči o vremenu s početka prošlog veka.
Eksponati iz prošlog veka
Kroz njegov kratki istorijski osvrt, imali smo prilike da se upoznamo sa starinskim priborima i alatima, koji su se koristili za uzgoj vinove loze pre stotinak godina. Među eksponatima su muljače, prese, vage, burad, a najpre nam je pojasnio koja je bila namena tzv. brentače, koja je nalik današnjim protivpožarnim aparatima. Stara je više od jednog veka, a služila je za tretiranje vinograda rastvorom od plavog kamena.
Naš sagovornik je podsetio na to da je početkom 20.veka, vinograde u našoj zemlji zahvatila bolest filoksera, koja je potpuno uništila vinovu lozu, a da se slični nemili događaji ne bi ponavljali, domaćini su se “naoružavali” na razne načine. U tu svrhu koristili su „pištolje“koje su punili sumporom, i ubrizgavali ga u zemljište. Mirko nam je pojasnio i kako se koristio čivinjak, gvozdena drška, odnosno ručna burgija za sadnju vinove loze.
Danas su čivinjake zamenili savremeni hidroburovi. Većinu eksponata, koji su trenutno samo deo porodične kolekcije, ali će se jednog dana naći i pred očima javnosti, Mirko je pedantno sakupljao godinama, a pojedine je dobio kao poklon od prijatelja, koji su ih čuvali na tavanu. Da su Podunavske Švabe, čije nasleđe meštani Crvenke žele da sačuvaju, bili dobri poznavaoci vina, jeste i činjenica da su ih, pre ispijanja, držali u dekorativnim dekanterima, kako bi se “opustila” i “prodisala”.
Potrebna snažnija afirmacija
Dok je naša kamera snimala detalje u mini muzeju Vinarije “Marić”, naš domaćin je iskoristio priliku da prokomentariše kako mu je žao što se sve veći broj vinara u zemlji odlučuje za prohromska, odnosno burad od nerđajućeg čelika, ili polimerske posude za fermentaciju i za čuvanje vina, i dodao da su nekadašnji proizvođači vina bili privilegovani, jer su koristili isključivo barik burad, u kojima vino dostojanstveno stari.
Želja našeg domaćina, ali i drugih Crvenčana je, da nadležni prepoznaju gastronomske ali i druge potencijale tog kraja, koji bi mogli da budu deo turističke ponude, jer, kako je na kraju kratko dodao, citirajući reči Vuka Karadžića : „Gde nema vina i jela, tu nema ni ljubavi“.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Mirko Marić, Crvenka
