Optimalno vreme rezidbe VINOVE LOZE

0
147
vinova loza
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Izučavanjem niza činilaca vezanih za rezidbu vinove loze došlo se do brojnih zaključaka, pravila i preporuka kako treba pravilno orezati vinovu lozu da bi se dobili najbolji rod i kvalitet grožđa i održala vegetativna snagu čokota. Isto pitanje postavilo se i u pogledu izbora optimalnog vremena rezidbe imajući u vidu činjenicu da se vinova loza može orezivati posle berbe grožđa dok još nije opalo lišće, posle opadanja lišća, u jesen, pa sve do početka kretanja okaca u proleće. Rezidba koja se obavlja u to vreme, naziva se rezidba na zrelo, a u našim uslovima praktično se obavlja od meseca novembra pa sve do prvih dana aprila.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

U odnosu na vreme izvođenja, rezidba vinove loze se deli na ranu jesenju, običnu jesenju, zimsku, ranu prolećnu i poznu prolećnu rezidbu.

Rana jesenja rezidba vinove loze

Rana jesenja rezdba obavlja se pre opadanja lišća. Ova rezidba usled prevremenog gubitka lisne mase vodi čokot ka iznurivanju te se s toga ne preporučuje, a praktično u našoj zemlji se i ne izvodi.

Adama Sultan 1120x180

Obična jesenja rezidba

Obična jesenja rezidba se izvodi 10-15 dana posle opadanja lišća, i to redovno na mladim čokotima pre njihovog plodonošenja, i na starim iznurenim čokotima. CIlj ove rezidbe je da se na ovim čokotima u proleće izbegne pojava suzenja-plakanja, a time time i gubitak dela mineralnih i organskih materija neophodnih za porast i razvoj lastara na čokotu, naročito u početnoj fazi. Inače, loza orezana u jesen kreće ranije u proleće i stoga ima duži vegetacioni period i u mogućnosti je da za to vreme stvori više hranljivih materija potrebnih za porast lastara, održavanje ispoljene rodnosti i jačanje vegetacionog i rodnog potencijala za narednu godinu.

PROČITAJTE I...  Zelena rezidba voćnjaka: Korisnost, kada i kako se izvodi

Zimska i prolećna rezidba vinove loze

Zimska rezidba obavlja se tokom zime bez smetnji u krajevima gde se loza preko zime ne zagrće. U najvećem delu naše zemlje loza koja rađa se orezuje krajem zime i početkom proleća, i to počev od fenofaze kretanja, pa i pre kretanja, do fenofaze pupljenja, a retko i kasnije. Pre nego što se uradi rezidba, preporuka je da se uradi priprema za rezidbu.

pylon galenika jan 023

Izučavanje dinamike kretanja materija u rodnim lastarima, višegodišnjim nadzemnim delovima čokota i u korenu, pokazalo je da se one u periodu od rane jesenje do pozne prolećne rezidbe značajno menjaju. Najveći sadržaj ugljenih hidrata u vidu skroba i drugih za lozu potrebnih materija i elemenatga nalazi se u pomenutim delovima posle opadanja lišća, pa sve do kretanja sokova.

Prethodni tekstIzvoz pšenice i kukuruza iz Srbije potpuno zaustavljen
Sledeći tekstMuzej vina i vinogradarstva u Crvenki: Tradicija stara preko 200 godina

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime