Hrizanteme nam donose predivne cvetove u septembru i oktobru, pa i duže. Ne zahtevaju posebno iskustvo baštovana, odnosno lake su za uzgoj. Višegodišnje biljke su dosta otporne i mogu da se gaje na otvorenom i u saksijama, a trik je kupiti pravu vrstu. Mogu da se uzgajaju i jednogodišnje hrizanteme, ali to je svakako više posla.
Hrizanteme dolaze u neverovatnom rasponu različitih boja. Oblici, takođe, mogu da variraju. Ranocvetajuće hrizanteme mogu da se sade u ukrasnim bordurama i cvetaće od kasnog leta do jeseni. Kasnocvetajuće sorte cvetaju zimi i uzgajaju se kao sobne biljke. Za višegodišnju hrizantemu treba odabrati izdržljive baštenske sorte koje mogu da ostanu u zemji tokom cele godine.
Kako se gaje hrizanteme
Hrizanteme se obično prodaju kao ukorenjene reznice ili male biljke u proleće, a kao već formirane biljke u jesen. Najbolje je da se posade krajem maja, kada prođe sav rizik od mraza. Hrizanteme rastu u vlažno, ali dobro dreniranom zemljištu sa dodatkom komposta ili dobro zgorelog stajnjaka, na sunčanom, zaštićenom mestu. Potrebno je ukloniti sporedne stabljike sa jednim cvetom. Ukoliko je reč o sorti koja ne može da prezimi napolju, u kasnu jesen treba da se izvadi, oreže i čuva na suvom mestu bez mraza.
Sadnja
Ukorenjene reznice ili male biljke treba prebaciti u pojedinačne saksije od 10 cm i ponovo ih presaditi u veće saksije kada im koren ispuni prostor. Nakon što prože rizik od mraza sade se u vlažno, dobro drenirano zemljište napolju. Iskopa se rupa i nanese organsko đubrivo, doda još malo zemlje, pa se stave biljke i rupa se zatrpa. Zatim se zalije.
Briga
Prihrana tečnim đubrivom od kasnog proleća i redovno zalivanje, posebno tokom leta su neophodni, bez obzira da li su u zemlji ili saksiji. Sa prihranom se prestaje čim cvetni pupoljci počnu da se otvaraju.
Kada hrizantema dostigne visinu od oko 20 cm, skrati se malo na tački rasta kako bi se podstakao razvoj bočnih izdanaka. To će da podstakne biljku da proizvodi više cvetova.
Jedna od najčešćih bolesti koja pogađa hrizanteme je bela rđa. To je gljivična bolest koja se uglavnom javlja u kasno leto ili jesen. Površina listova bude prekrivena udubljenim svetlosmeđim mrljama, a donja strana sa prljavobelim promenama. Takođe, može da se javi i manje problematična smeđa rđa. Zato je važno voditi računa da se hrizanteme ne zalivaju po listovima i cvetovima.
Kao i kod svih gljivičnih oboljenja, problem se pogršava u vlažnoj jeseni. Biljke postaju slabe i zakržljale. Ako uočite ove probleme, brzo uklonite i spalite zaražene listove. Gljivica može da preživi zimu na podlozi biljaka. Neophodno je sprovesti tretman fungicidom i izbegavati uzimanje reznica sa obolelih biljaka.
Tokom zime donji delovi požute, ali se biljka na taj način štiti od niskih temperatura i nemojte ih uklanjati sve do proleća. Za zaštitu od mraza biljka može da se malčira. Na proleće se biljka skrati nekoliko centimetara i oblikuje se grm.
Razmnožavanje hrizantema
Mogu da se razmnožavaju iz bazalnih reznica u proleće. Kada vidite nove zdrave izdanke kako se pojavljuju u dnu biljke vreme je da ih uzmete. Reznice se seku kada su izdanci oko 6 cm iznad zemlje. Dan ranije se dobro zalije matična biljka, a reznice se seku oštrim nožem ili makazama. Zatim se ogule donji listovi. Na vrhu reznice treba ostaviti najmanje tri lista. Podnožje reznice se odreže kako bi se dobila čista, ravna završna obrada. Reznice se stave u saksiju sa kompostom koja je prethodno zalivena vodom.
Saksija se pokrije prozirnom folijom ili kesom. Čuva se na toplom mestu, ali ne izloženo direktnom suncu. Kada vidite da su reznice počele da rastu ukoni se kesa (folija) i ostavite ih da rastu na mestu gde ih neće dohvatiti mraz.
Izvor: Gardeners world
