Postoje periodi kada tujine četine požute, a razlog su prirodni procesi. Međutim, postoje i situacije kada se mora reagovati.
Tuje prirodno požute na jesen druge godine, jer tada odbacuju stare četine. Ova vrsta bojenja četina u žuto ravnomerno utiče na gornje i donje grane i ne zahteva lečenje biljke. Međutim, ukoliko dođe do prebojavanja četina u žutu boju u drugim vremenskim periodima i na drugim delovima grana, to je znak da tuje trpe nešto i da im treba pomoć.
Tujin krasnik je štetočina koja najčešće napada tuje i ne bira da li su mlade ili stare. Veoma je invazivan, a jaja polaže tokom proleća. Pošto larve nagrizaju stabljiku praveći hodnike ispod kore, biljka počinje da se suši. To se dešava od unutrašnjeg dela grane prema periferiji, i na kraju se osuši cela grana. Lisne i štitaste vaši, takođe, mogu da prave probleme.
U slučaju napada tujinog krasnika, najbolje je odseći grane koje su napadnute i spaliti ih. Može da se koristi i insekticid sa aktivnom materijom abamectin do 3 puta tokom sezone, sa razmakom od 45 dana.
Takođe, možete koristiti hortikulturno ulje tokom zime, kada biljka miruje. Najbolje je pratiti uputstva proizvođača koja pišu na pakovanju u pogledu stope pokrivenosti i učestalosti primene.
Sušna leta i tuja
Kada su suva i vruća leta tujama mogu četine da požute zbog izloženosti ekstremnim vremenskim uslovima. Prvo žute vrhovi, pa se žutilo širi ka unutrašnjosti grane, i to posebno na bočnim stranama koje su izložene vetru i jakoj sunčevoj svetlosti. Ovde je lek zalivanje. Starije biljke se zalivaju sa dosta vode na svakih 10-15 dana, a mlađe biljke 7-10 dana. Takođe, neophodno je staviti organski malč oko biljaka (kao što je kora od drveta) što će zemlji pomoći da zadrži vlagu.
Neadekvatno đubrenje
Nedostatak hranljivih materija, takođe, može da bude razlog zašto tuji žute četine. Upravo promene na četinama izazivaju nedostatak azota, kalijuma, gvožđa, cinka ili mangana. Ukoliko nedostaje azot, tuje proizode kratke, žute i čvrsto zbijene iglice. Tek posađene tuje možda neće da uspeju da razviju bočne grane. Starije iglice na biljkama kojima nedostaje kalijum postaju doboko plavkasto-zelene boje, pre nego što pređu u žutu i crvenkasto-smeđu boju. Nedostaci gvožđa i mangana ogledaju se kroz promenu boje lišća gornje krune i novijih iglica.
