„Ono što je raj na nebu, to je salaš na zemlji“, tako su nekada govorili naši preci, kojima su salaši i zemlja bili hleb nasušni. Godinama unazad, salaši su bili gotovo zaboravljeni, a mnogi su i oronuli, zbog nemara vlasnika i naslednika. Ovaj salaš, koji je ušuškan u bagrenjaku, u Aleksa Šantiću kraj Sombora, odoleva zubu vremena više od jednog veka, a zahvaljujući porodici Petković, udahnut mu je novi život. Četrdesettrogodišnji Nemanja, nasledio je imanje od svojih roditelja, a za njega ga, kako nam je rekao, vezuju najlepše uspomene iz detinjstva.
Ko jednom proguta konjsku dlaku, više nema natrag
U salašarskom miru i tišini, uz miris bagrema i oraha, vreme drugačije teče, život se odvija u skladu sa prirodom, priča nam Nemanja, koji, iako sa porodicom žive u centru sela, najveći deo dana provede na imanju, u društvu mnogobrojnih životinja – ovaca, mangulica, paunova, fazana, zečeva, kasačkih konja.
Konji, koji su odvajkada bili inspiracija književnim i likovnim stvaraocima, postali su poseban deo i njegovog života, kako kaže, sasvim slučajno, uzgojem konja počeo je da se bavi, pre svega, da bi udovoljio svom starijem sinu Petru, koji je od malih nogu zavoleo te životinje, kojih je za sve ove godine na imanju prošlo stotinak.
O svima njima, Petar se brinuo od najranijeg detinjstva, i ta ljubav je sa godinama postajala sve snažnija, jer, kako nam je uz osmeh na licu rekao, „ko jednom proguta konjsku dlaku, više nema natrag“. Kako kaže, nije mu teško da se nakon obaveza u školi, posveti konjima, jer ga oni relaksiraju. Najviše voli trenutke kada upregne svoju omiljenu kobilu, koju sprema za kasačke trke, i prođe somborskim atarom. A nakon opuštanja i relaksacije, Petar, koji je inače učenik srednje Poljoprivredne škole u Somboru, smer veterinarski tehničar, ne libi se ni najtežih poljoprivrednih poslova, poput žetve, baliranja slame, vožnje traktora na tropskim temperaturama, brige oko konja, šišanja ovaca.
Kobila Figrina stub štale Petkovića
Mini ergelom porodice Petković, na salašu „Royal“, prodefilovalo je više desetina šampionskih konja, ponosno ističe Petar. Nedavno su dovezli jednu vrhunsku kobilu iz Austrije, otac joj je jedan od najjačih pastuva na svetu, a najviše se diče kobilom Figrinom, višestrukom osvajačicom pehara za jednu od najznačajnijih trka u derbiju, koja im je, kako ističe Petar, stub štale. Iako se „penzionisala“ kada je reč o trkama, i danas im je važna, pre svega, zbog priploda, ali je pred njenim potomcima svetla budućnost.
Stari salaš „Royal“ omiljeno mesto putnika namernika
Kao džokej se, u mlađim danima, obreo i njegov otac Nemanja, a ne mali broj puta je i trijumfovao, o čemu svedoče i medalje i pehari u trpezarijskoj vitrini, ali se vremenom usredsredio isključivo za odgoj ždrebadi. Nabavio je nekoliko domaćih kobila i inostranih pastuva, a njihov podmladak našao se na brojnim ergelama u našoj zemlji.
Uzgojem konja se danas bave samo istinski zaljubljenici, jer je njihovo držanje prilično skupo, ali Nemanja i Petar će u tom poslu istrajati, a voleli bi kada bi na ovom mestu uspeli da izgrade i prigodne objekte, kako bi privoleli turiste na njihov stari salaš, kraljevskog naziva „Royal“.
