Da bavljenje mlečnim govedarstvom nije ni malo lak posao uverili smo se na farmi Vasilija Ivkovića u Silbašu. Dve farme sa preko 500 komada goveda različitih kategorija. Velika je bojazan, kaže naš domaćin Vasilije , od vrućina, i strah od gubitka i jednog grla prisutan je svakodnevno, tokom tropskih dana i noći.
Od kako zna za sebe i seća se dečačkih dana Ivković kaže da ne može bez životinja. Da li je to privilegija, obaveza je svakako i to 24 kroz 7 pa svih 365 dana u godini. U svakom slučaju naš domaćin to voli te kaže da drugačiji zivot iako je mogao, nije izabrao.
“ Ovo su baš vremenske neprilike. Životinje jako teško podnose ovu vrućinu. Do sad, evo, nismo imali gubitaka, ali ja se bojim svako jutro kada dođem da ne zateknem nešto da je uginulo. Drže se za sada još“ , kaže za naš portal Vasilije Ivković.
Štale su opremljene klimama i rasprškivačima, krov je izolovan limom, postavljeni su ventilatori, ali sve je nedovoljno na temperaturama koje idu i preko 40.
Na drugoj farmi su krave puštene, pa noću izađu napolje, leže napolju, i na taj način se rashlade, priča naš domaćin. Inače na ovim farmama je malo niža temperatura noću, nego što je u selu, zato što su štale iza sela, te je i to olakšavajuća okolnost.
U domaćinstvu Ivković sva grla su umatičena
Na dve farme domaćistva Ivković sva grla su umatičena i tako je od kako je ovaj gazda ozbiljno počeo da se bavi ovim poslom. IIvković dodaje da je situacija u celokupnom stočarstvu veoma složena i teška, te objašnjava da bez premija i subvencija mnogi ne bi opstali. On mleko prosleđuje Imleku i zadovoljan je.
„Mi trenatno imamo preko 200 komada krava, sve skupa imamo skoro 500 komada goveda, svih kategorija. Bikove naše tovimo, junice odgajamo za naše potrebe, nešto smo i kupovali, čak i junica, imali smo jedan uvoz iz Nemačka, jedan uvoz iz Holandije, iz Padinske skele, ali naše junice su najbolje“ kaže Ivković.
Osetno manje mleka zbog visokih temperatura
Na visokim vrućinama, kada krave jedu i do 40 posto manje, ima osetno manje mleka, no kada su u punoj kondiciji daju i do 11 000 litara mleka godišnje.
Dan mu počinje pre 4 ujutru, završava se kasno uveče. Ne retko se desi da se krava teli noću te treba dežurati i biti kraj nje po celu noć. Veterinar po struci, dugo godina rada u veterinarskoj stanici dalo je potporu za sve teške poslove ovom domaćinu.
Ratarstvom se ne bavi iz ljubavi, priznaje Ivković. Kulture koje radi isključivo se koriste za ishranu goveda. „Sejam repu i kulture koje inače ne bih radio. Ali, kad radim za svoje krave, i kad znam da spremam hranu za njih, to me održi i puno mi je srce. Uglavnom, tu proizvedimo lucerku, proizvedimo kuruznu silažu, kuruz, naravno. Sejamo i tritikal, stočni grašak, raž. Znači, sve ono što nam treba za njih. I opet, nemamo dovoljno“ kaže Ivković.
Pored goveda naš domaćin drži i pse, kuniće, i kako kaže baš voli životinje. Dodaje da je ceo svoj život posvetio njima, iako priznaje da im je postao rob, ne žali se. “ Sve što sam stekao u životu, je zahvalljujući ovim životinjama“ tako da razloga za žaljenje nema, kaže on.
Zadovoljni i radnici koji se godinama zadržavaju kod jednog gazde, slika su kvalitetnog odnosa i uspeha vlasnika farme, sto naš sagovornik skromno, nije priznao pred kamerama.
