Kako se gaji RADIČ, biljka prepuna vitamina i minerala

0
239
glavicasti radic
Foto: Pixabay

U rano proleće radič je veoma cenjena salata. Izuzetno je bogat vitaminima i mineralima, a sadrži i insulin, te se preporučuje dijabetičarima. Ovako se gaji.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Postoje tri osnovna tipa: lisnati, glavičasti, te radič koji se gaji zbog korena. Listovi mogu biti svetlo, tamno zeleni, a mogu biti crveni i ljubičasti. Glavne žile su bele, a koren kraći i razgranat. Predstavlja namirnicu koja se koristi u svežem stanju kao salata.

Uzgoj radiča počeo je oko 15. veka u Italiji. Različite sorte ove biljke nazvane su po različitim regionima Italije. Današnji crveni varijetet stvoren je tek u 19. veku. Karakterističnog je gorkastog ukusa, jer sadrži gorke materije (intibin) koje pospešuju varenje. Biljka je bogata vitaminom C, A,  beta kartenom, kalijumom, magnezijumom… Koren sadrži insulin. Crveni radič ima jako antivirusno dejstvo.

Adama Sultan 1120x180

Uglavnom se konzumira u svežem stanju, kao salata. U italijanskoj kuhinji se obično griluje sa maslinovim uljem ili može da se umeša u jela kao što je rižoto. Može da se posluži i uz testeninu ili iskoristi kao nadev za živinsko meso, itd.

Radič i zdravlje

Koristan je za varenje jer utiče na proizvodnju žuči i pomaže telu da razgradi molekule hrane, navodi se na portalu Oklagija. Dijetalna vlakna prisutna u radiču pomažu u regulaciji rada creva i čiste želudac. Oko 100g radiča obezbeđuje do 0,6mg gvožđa. Osobe koje pate od anemije mogu koristiti radič kao dodatak ishrani kako bi uticali na regulisanje nivoa crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Upotreba radiča za lečenje nesanice je u praksi još od davnina. Njegova sedativna svojstva čine ga najboljim tretmanom za lečenje hipertenzije i anksioznosti.

pylon galenika jan 023

Uzgoj radiča

U mediteranskom područuju može da se gaji gotovo cele godine, međutim u kontinentalnom delu može da se uzgaja u proleće i u jesen. Biljka je dosta otporna na bolesti.

PROČITAJTE I...  Uspešna proizvodnja povrća počinje od kvalitetnog rasada

Radič može da počne da niče već na 2 stepena Celzijusa, a optimalna temperatura za nicanje je 20 stepeni. Za rast je potrebna temperatura 16-22 stepeni preko dana, dok noćna ne treba da bude niža od 9 stepeni.

KWS banner 728x90

Radič je u principu dvogodišnja biljka. Međutim, treba biti oprezan oko temperature, jer ako je mlada biljka izložena temperaraturama nižim od 5 stepeni, kad nastupi dugi dan prelazi u generativnu fazu.

Za pravilan rast zahteva sunčano mesto i dovoljno vlažno zemljište. Treba ga gajiti u plodoredu, a na isto mesto dolazi posle tri do četiri godine. Ne preporučuje se direktno đubrenje organskim đubrivima, već ih treba primeniti u prethodnoj kulturi. Radič za sobom ostavlja čisto zemljište sa dosta organskih materija, pa je odlična predkultura za mnogo biljaka.

Okvirna preporuka za đubrenje radiča je 120-150 kg po hektaru azota i fosfora i kalijuma 150-200 kg po hektaru. Što se tiče pripreme zemlje, najbolje je poorati na dubinu od 20-30 cm. Površinski sloj treba da bude mrvičaste strukture.

PROČITAJTE I...  Mraz “obrao” zasade povrća

Ukoliko se beru mladi listovi radiča, setva se obavlja direktno na dubinu 0,5-1,5 cm, sa razamkom između redova 10-15 cm. Nakon setve treba obaviti valjanje. Ukoliko se seje u rano proleće, nicanje traje 2-3 nedelje. Listovi dostignu visinu od 10-15 cm za 4-6 nedelja i tada počinje berba. Lišće se reže, ali tako da se ne ošteti vegetativni vrh.

Ako se nakon berbe konstatuje da nema dovoljno vlage u zemljištu, radi se zalivanje normom oko 30 litara po metru kvadratnom. Posle druge berbe, treba uraditi prihranu azotnim đubrivima, uz navodnjavanje.

Tokom leta može da se bere više puta, sve do jeseni, a praksa je da se seje sukcesivno, u etapama. U letnjem periodu može da se seje jun-jul. Pri kasnoj setvi listovi će ranije da pristignu za berbu.

Za ujednačeno nicanje površinski sloj zemlje treba da se održava vlažnim. Kada biljke razviju 3-4 lista potrebno je proređivanje na razmak od 15-30 cm između biljaka.  Redovne mere održavanja su međuredno kultiviranje i navodnjavanje. U ovim uslovima, radič stiže na berbu od septembra do novembra.

Udružena sadnja

Može da se seje nakon spanaća, rotkvica i zelene salate. Uz radič mogu da se sade sve vrsta luka i poriluk.

U zapadnoj Evropi je česta praksa da se radič poseje u zasnovanoj pšenici pre vlatanja. U udruženoj sadnji radič će sporije da napreduje, ali nakon žetve pšenice imaće već dobro oformljen koren, koji će mu omogućiti lakše preživljavanje letnjih temperatura. Glavni rast rozete je tokom jeseni i zime, pa sve do proleća, kada se postepeno bere.

PROČITAJTE I...  Kako zaštititi biljke od mraza i izmrzavanja

Glavičasti radič

Glavičasti radič sve više zauzima primat u odnosu na lisnati. On se proizvodi iz rasada.

Za prolećnu proizvodnju treba odabrati kultivar koji sporo prelazi u generativnu fazu. Rasad se proizvodi u februaru i martu, pri temperaturama višim od 10 stepeni Celzijusovih. Rasad se rasađuje u martu ili aprilu. Ako se rasađuje u martu treba koristiti pokrivene gredice, da bi se izbeglo da biljke prerano pređu u generativnu fazu razvoja. Berba započinje krajem maja i početkom juna i traje do početka jula. Glavice iz prolećne setve su nešto sitnije u odnosu na jesenju proizvodnjju i malo su mekše.

Za jesenju proizvodnju seje se u prvoj polovini jula, a presađuje u prvoj polovini avgusta. Rasađuje se na razmak od 30-50 cm međuredno i  30-40 cm u redu. Posle sadnje važno je održavati optimalnu vlagu zemlje, da bi se u prvoj polovini vegetacije razvila što veća rozeta lišća. Glavica se razvija tokom jeseni, kada su niže temperature, a berba se obavlja u drugoj polovini oktobra i novembra.

Glavičasti radič je, inače, osetljiv na niske temperature, te je pred kraj berbe potrebno da se zaštiti agrotekstilom.

Izvor: PSSS
Mr Anka Kačarević

Prethodni tekstRobne rezerve nastavljaju kupovinu merkantilnog kukuruza
Sledeći tekstZimski radovi u voćnjaku umanjuju broj štetočina na proleće

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime