Za rasad u toplim lejama ili kontejnerima, prva setva počinje tokom januara i februara za ranu sadnju na otvorenom. Rasađivanje je krajem februara, tokom marta i aprila, a berba ranog kupusa zavisno od klimatskih prilika i osobine hibrida i može biti krajem maja, tokom juna i jula.
Priprema zemljišta
Osnovna obrada zemljišta za proizvodnju ranog kupusa jedna je od najvažnijih agrotehničkih mera za kvalitetnu proizvodnju. Osnovna obrada mora da se odradi na dubini od 30 cm, u jesen, da bi mrazevi i niska temperatura maksimalno izmrzli zemljišne agregate. Izmrzavanjem dolazi do raspadanja agregata na sitnomrvičastu strukturu koja kasnije može dobro da se pripremi za setvu.
Ukoliko se radi o plastenicima i plastičnim tunelima preporuka je takođe da se odradi duboko oranje, a ukoliko to iz nekih razloga proizvođač nije u mogućnosti, potrebno je ručno prevrnuti zemljište u svim delovima objekta, a posebno u onim nedostupnim. Ovo je najbolje izvesti u kasnu jesen, nakon čega se plastenici ostavljaju izvestan period radi uticaja niskih temperatura na zemljišne agregate.
Za sadnju kupusa zemljište mora da se idealno pripremi. Najbolja situacija je ukoliko se nekoliko dana pred sadnju zemljište frezira i dobro usitni. Suština je dobiti sitno mrvičastu, a ne praškastu strukturu zemljišta. Praškasta struktura sa vodom stvara pokoricu, koja ne dozvoljava izmenu vazduha sa spoljašnjom sredinom. Na otvorenom polju zemljište se najbolje priprema rotofrezom. Treba napomenuti da je značajnije uraditi kvalitetniju predsetvenu pripremu (zemljište pripremiti više puta) od ostalih agrotehničkih mera. Kvalitetna priprema zemljišta će olakšati i rasađivanje i međurednu kultivaciju. Za proizvodnju kupusa nakon predsetvene pripremene ne sme ostati nikakvih biljnih ostataka.
Đubrenje ranog kupusa
Đubrenje ranog kupusa se planira i izvodi u zavisnosti od vremena proizvodnje i dužine vegetacije kupusa. Kod proizvodnje ranog kupusa veoma je značajna dužina vegetacije, tj. period do formiranja glavice. Često ovaj period može biti značajniji od ukupnog prinosa. Zbog toga je od izuzetne važnosti korišćenje đubriva koja se brzo rastvaraju i koje se mogu koristiti i usvajati od strane biljaka u periodu od 30– 60 dana. Svakom đubrenju treba da prethodi analiza zemljišta. Na osnovu ove analize dobijaju se podaci koji ukazuju na stanje plodnosti zemljišta kao i na potrebne količine za proizvodnju. Poznata stvar je da ukoliko proizvođač želi da dobije 10 t/ha kupusa mora da utroši 55 kg N (azota), 55 kg P (fosfora), i 80 kg Kalijuma.
Pri proizvodnji kupusa na otvorenom (rano proleće) preporučuje se korišćenje organskih đubriva (stajnjak) uz obavezno razbacivanje u jesen u količini od 30-60 t/ha. Nakon razbacivanja stajnjaka po redosledu dolazi duboko oranje. U plastenicima se ova mera izbegava, a razlog je što se sa stajnjakom lakše prenose oboljenja. U tom slučaju se preporučuje upotreba peletiranih granula organskog đubriva, koje je prošlo proces sterilizacije i koje je koncentrovanog sastava. Preporučena količina primene je od 150-250 g/m2.
