Proizvodnja kupusa je moguća tokom cele godine, a za ranu proizvodnju može da se iskoristi zemljište posle spanaća i salate. Na istu površinu kupus se može saditi posle 3-4 godine. Tokom zime i ranog proleća kupus se gaji u zaštićenom prostoru u visokim tunelima i plastenicima
Rokovi setve i sadnje kasnog kupusa variraju od područja uzgoja. U kontinentalnoj klimi kasni kupus najčešće se seje polovinom maja dok se sadnja obavlja mesec dana kasnije, tačnije pred kraj juna. U toplijim klimatskim uslovima setva se obavlja najčešće u prvoj polovini jula.
Iako na razmak sadnje utiče izbor sorte, hibrida kao i način obrade zemlje, najčešći razmak između redova iznosi 50-60 cm, a unutar reda 30-40 cm.
Kako je kupus podneo sušu
Kako je kupus podneo sada već odlazeće vrućine i da li će ga biti kao lane pitali smo doktora naukla u oblasti zaštite bilja Petra Mitrovića.
„Svake godine u ovo vreme obiđem kupus ,do ove kiše je bilo strašno, visoke temperature ne prijaju ovoj kulturi. . Nije to biljka tih podneblja. Grci proizvode kupus zimi. Kupus ima velku listnu masu. Znači, isparenje veliko, te na visokim temperaturama mora se navodnjavati. Ne može koren da domesti tu količinu vode. I onda smo imali zakržavanje. Ima jedna njiva ,,dodaje on, sva zakržljala“.
„Preparat ruskog porekla spasio je ovdašnji kupus. Ali gledajući neke druge kupuse, gde nije bilo primene toga, nije valjalo. Ispostavljo se da ipak taj preparat koji nije skup, koga ne ide puno, ide ga na primjer 150 ili 180 ml po hektaru, uspeli smo da stabilizujemo taj kupus. Posle ovoga sad zahlađenja, malo niže temperature i noći su hladnije, znači, taj kupus izgleda fenomenalno. Sada “ zadovoljno priča Mitrović.
Ove godine najveći problem su bili buvači
On dodaje da ove godine nije bilo puno bolesti, zato što je bilo 40 stepeni, nije bilo kiše, nije bilo spora. Najznačajnije bolesti nisu ove godine u nekom procentu visokom zastupljene. Jedino je bilo problem sa insektima, kaže profesor .
„Najveći problem su bili buvači. Uspeli smo ove godine tu belu leptirastu vaš da suzbijemo na neki zadovoljavajući nivo, tako da evo ovde ja sad kad prođem, u odnosu na prošlu godinu, bilo ih je mnogo više. Poslednjih nekoliko godina bila je velika suša i bilo je zaista jedne godine da kažem nema kupusa i neće ga biti, međutim, isto ovako se desilo u septembru, došlo je do preokreta, došlo je do pada temperatura, došlo je do kiše i posle toga bilo je kupusa za ne poverovati i to kvalitetnog“, kaže Mitrović i dodaje „Ovo kad se pogleda sad ovako, i ova nadzemna masa, veličina lista, boja lista i tako daje, neće tu biti podbačaja prinosa“.
Povrtari su se pošteno namučili tokom leta, noću su zalivali, noću su morali da tretiraju kupus kako bi imali sta da poseku za koji mesec.
Za koju sedmicu imaćemo pravu sliku kakav će biti rod i kvalitet koji sada u mnogome zavise od miholjskog leta i najavljenih kiša.
Da li će biti kupusa za izvoz
Izvoz povrća iz Srbije u poslednje vreme beleži rast od 3 do 5 posto godišnje. Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina.Povrtarska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 87.000 hektara. Da li će i kupusa kao ranijih godina biti za izvoz- znaćemo za koji mesec. Podsetimo zemlje EU proizvode više od 450 miliona tona najraznovrsnijeg povrća i to na samo četiri odsto obradivih površina, a da bi obezbedile prehrambenu sigurnost za oko pola milijarde građana. I upravo je, kažu stručnjaci, tu šansa Srbije koju bi trebalo iskoristiti.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
