NEMA REZIDBE JABUKA BEZ KVALITETNIH REZAČA
Tokom poslednjih nekoliko godina voćarstvo doživljava pravu ekspanziju širom Srbije. Međutim, radne snage je sve manje, pa samim tim i kvalitetnih rezača voća. Rezidba je sada u punom jeku, a mi smo obišli grupu rezača koji su vredno radili u voćnjaku u Novom Slankamenu. Ovi iskusni rezači su iz Aleksandrovca, Župskog, a neki od njih u Novi Slankamen dolaze već skoro 20 godina. Dobro su poznati ovde u Sremu, te ih novoslankamenački voćari cene i angažuju svake godine.
“Rezidba kreće kada biljke uđu u period mirovanja. Mi obično krećemo oko 1.12. i završavamo do kraja marta.” – kaže rezač iz Aleksandrovca, Branislav Kovačević.
Nije ovo lak posao. Ekipa koju smo upoznali tokom zime oreže oko 100 hektara, što je, priznaćete, ozbiljan zadatak. Kao prvo, odsustvo od kuće je najteže, priča nam Branislav, pa ipak raditi se mora. Iskusni su, poznaju zanat te im je sam posao rutina. Ono što je neophodno da biste postali kvalitetan rezač jeste volja i znanje. Voćke se ne seku da bi bile lepog oblika, već da bi dogodine donele dobar rod. Grešaka je puno, kažu nam, te je nužno proći obuku kod iskusnih rezača.
Rezače smo dakle zatekli u rezidbi jabuke, u jednom savremenom zasadu. Pa evo nekoliko saveta koji se odnose na rezidbu ove voćne vrste.
“Danas evo režemo jabuku, sortu ajdared, na M9 podlozi. S obzirom na to da smo imali jednu dobru godinu, rodnu, iza nas, tako da ostavljamo što više rodnih grančica. Najviše pažnje obraćamo da se sačuva rod. Prejake grane koje ništa ne donose, sečemo, kako bi krošnja dobila više svetlosti.”
Rezač koji ne poseduje dovoljno znanja, apsolutno može da tako reći unakazi voćku i proizvođaču napravi veliki problem, kaže Branislav.
“Kada se naprave greške one se plaćaju tokom naredne tri godine. Svaka grančica koja nosi rod iduće godine, nju moramo onda čekati još dve godine da bi donela prinose. Jedan neiskusan rezač može da donese mnogo toga lošeg po rod. Mi se trudimo maksimalno da dobro uradimo svoj posao, kako bi gazde mogle da imaju prihode, pa i da bi mogli nas da plate.”
SVE JE MANJE REZAČA, A SVE VIŠE VOĆNJAKA
Problem je što je sve manje mladih ljudi koji su spremni da nauče ovaj zanat kao i da prihvate ovakav način života.
“Sve je manje mladih koji hoće da idu sa nama da rade. Malo je momaka koji bi se latili makaza i zimu proveli u voćnjacima. Bez obzira na zaradu. Tužno je to. Neko bi se morao pozabaviti i ovim problemom. Da nam mladi ne odlaze.” – kaže Branislav.
Ekipa iz Aleksandrovca je u Novom Slankamenu već domaća, jer ovde provede skoro 4 meseca svake godine. Kako kažu i oni sami su se odomaćili. Imaju dobar odnos sa gazdama, ali samo zato što vrhunski odrade ono za šta su plaćeni. A rezultat svega toga, jeste i ponovni poziv i angažman već naredne godine.