ZASAD STAR 20 GODINA
Tokom poslednjih 10-ak godina proizvodnja lešnika doživljava pravu ekspanziju u Srbiji. Lešnici se sade širom zemlje, kako u Vojvodini tako i u Centralnoj Srbiji. Ova jezgrasta voćna vrsta u poslednje vreme postaje sve popularnija. Ekipa emisije “U našem ataru” upoznala je čoveka koji je perspektivu ove proizvodnje prepoznao pre skoro 20 godina. Naime, Slađan Paja Papić iz Mačvanske Mitrovice, inače direktor tamošnje Osnovne škole, je još davnih dana zamolio oca za parče zemlje kako bi posadio prvih 130 sadnica. Tada je svima to bilo nekako smešno, priča nam Paja. Međutim kada su leske dospele u pun rod, prva zarada i nije bila tako smešna, te je vrlo brzo proširio zasad.
“Tada su govorili šta onaj ludi profesor radi, ko još sadi leske? Međutim, posle izvesnog vremena, posle prvog ozbiljnijeg roda, shvatili smo da je to unosno. Nakon toga sam posadio još 250 sadnica, a pre tri godine još 186 sadnica.”
Sa svojih plantaža naš domaćin kaže da može da zaradi nekoliko svojih prosvetarskih plata. To je solidan bonus za njega i njegovu porodicu. Ove godine uspeo je da sakupi oko tone, dok je prošle godine imao 200 kila više, a i samo jezgro je bilo kvalitetnije, kaže Paja. Međutim, on je zadovoljan, jer kako kaže prednost lešnika je u tome što oko njega nema puno posla, a sve to doprinosi spomenutoj matematici. Trenutna cena se kreće od 600 do 800 dinara, što je prema mišljenju našeg sagovornika solidno. Na cenu naravno utiče turska proizvodnja, međutim Paja ima dugogodišnjeg kupca. Sa prodajom nema problema, jer svake sezone ima kvalitet. A to postiže samo navodnjavanjem i kvalitetnim orezivanjem.
“Svakom stablu, pa i lešniku je potrebno sunce. Mora biti osunčana i sredina i sa strane. Ne sme biti pregust. Izdanci se moraju izvaditi, odnosno letorasti koji mogu ugušiti lešnik. Žbunast oblik leske je najprirodniji oblik, kažu i da je rodniji. Druga vrsta lešnika je stablasta. Dobra je za veće plantaže itd. Lakše se obere i obrađuje se mašinski.”
Jedna od prednosti žbunastog načina uzgoja jeste i ta što se takve plantaže mogu obnavljati, priča nam naš domaćin.
OPRAŠIVANJE LEŠNIKA
Naš domaćin je veliki zaljubljenik u prirodu i veoma vodi računa o bezbednosti svega što proizvede. Zato svoje leske nikada ne prska i kako kaže za ove dve decenije nikada nije imao većih problema sa bolestima ili štetočinama. Tokom jeseni baca stajnjak, a kaže da je veoma važno ne dozvoliti da se parcela zakorovi. To je idealan ambijent za razne napadnike. Za lešnik je veoma važan period oprašivanja, koji će početi već sa prvim toplijim danima.
“Kad je lepo vreme, može već u februaru, kada temperature budu oko 10 stepeni, lešnik će početi da cveta. Muški polen padne na cvet, koji ga uvuče, zatvori se i čeka lepše vreme, tako da mu mrazevi ne smetaju.”
Kako smo već i rekli, proizvodnja lešnika postaje sve zastupljenija kod naših poljoprivrednika. Za razliku od nekih drugih voćnih vrsta, kao što su to malina, kupina, višnja, lešnik možete da skladištite, pa propasti ne može, kaže Paja. On je mišljenja da ova proizvodnja ima perspektivu i računicu, ali je potrebno strpljenje, kako bi zasadi dospeli u pun rod.
“Jedna porodica može da živi od plantaže od 3 hektara i da ima jednu lepu platu, ali tek kad leska bude u 7-8-10-oj godini.” – smtra naš domaćin Paja.
