Stenlej sorta, američkog porekla, po mišljenju mnogih, najbolja je sorta šljiva koja se uzgaja na našim prostorima. Ipak, praksa je pokazala, poslednjih godina manje je zastupljena u šljivicima, u odnosu na požegaču i neke čačanske sorte. Devet godina u voćarstvu, porodica Nenadović iz Velikih Radinaca , svu pažnju usmerila je na šljivu stenlejku i kako kaže gazdarica voćnjaka, Dijana očekuje se i do 200 tona ove sezone.
„Kada je dobra sezona, može da se dobije i oko 200 tona šljive sa ove površine. Sve zavisi od vremenskih uslova. Uglavnom, do sada, bili smo zadovoljni što se količina ove sorte šljive tiče“ kaže Dijana.
Dva voćnjaka prostiru se na oko 12 jutara. Cveta rano i kao većina sorti šljiva, osetljiva je na kasne prolećne mrazeve koji su sve više izraženi poslednjih godina. Dešava se da na stablu bude mnogo plodova blizanaca. Rano stupa u punu rodnost, stablo je umereno bujno, a sazreva u prvoj polovini avgusta. Profesor Magazin Nenad sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da se ove godine očekuje dobar prinos šljive kako u Vojvodini tako i u celoj Srbiji.
Stenlej najpoželjnija sorta za masovnu proizvodnju
„Ako se bavite masovnom proizvodnjem šljiva i želite šljivu ne da plasirate, nego da vam se otkupljuje, onda je Stenlej najpoželnjaja sorta i za zamrzavanje, i za sušenje, i za druge namene, ukljućujući čak i rakiju, može naravno i sveža na tržiste. Nije to idealna sorta, ali za proizvođača jeste, najotpornija je, otporna na viruse, otporna na neke druge probleme koje može da muče druge sorte šljiva“ dodaje Magazin.
Stenlejka rađa na kratkim rodnim grančicama, slabo se razgranava i nema mnogo skeletnih grana. Upravo to je najvažnije za ovu šljivu – ostaviti više kratkih rodnih grančica.
Šljiva je najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, a ima i najveći privredni značaj. Stenlejki osim velike i svestrane upotrebne vrednosti,dobrog uspevanja i visokog kvaliteta, ide u prilog i lako razmnožavanje izdancima i samooplodnost. Običaj dobre prakse ,kako bi se voće moglo izvoziti, jeste sertifikacija, kaže nam Dijana Nenadović, a plodovi ovog voćnjaka mogu u izvoz.
Porodica Nenadović pored 12 jutara šljive ima i ratarske kulture, pšenicu, kukuruz i šećernu repu. Pšenicom su zadovoljni, skinuto je oko 8 tona po hektaru, a kukuruz i repa su u zavidnoj kondiciji. Nadaju se i dobrom rodu šljive i ako bude kao lane, ove sočne stenlejke putovace za Nemačku, Austriju, Crnu Goru ali će veći deo biti i na nasem tržistu.
