Popularnost romanovske ovce ne jenjava, što dokazuje i nekoliko novih farmi u Vojvodini. Jedna od njih je i farma u Baču, doduše nastala 2018. godine, ali su ove godine uspeli da oforme stado od oko 200 ovaca. Kako nam je rekao naš domaćin, gospodin Aleksandar Šupić, romanovska je prepoznata kao plodna i tražena ovca, te nisu mnogo razmišljali prilikom odabira rase, a znali su da žele da to rade profesionalno sa ciljem da proizvode kvalitetan priplodni materijal.
‚‚Ideja je bila od početka da to bude rasna ovce i pala je odluka da to bude romanovska kao jedna relativno nova na ovom području. Onda smo se dogovorili da to bude matično stado koje će biti za dalju reprodukciju. Obezbedili smo pravi priplodni material. Počeli smo sa 40 ovaca. Onjekat je mogao do 50, 60 ovaca. Posle smo shvatili da je mali, kada smo već ušli u taj posao. Povoljno je bilo stanje na tržištu pa smo se dogovorili da ipak treba da sukcesivno. Zbog upoznavanja, tehnologije i načina rada i obuke ljudi. Materijalne mogućnosti uvek su limitirajući factor. Prvo smo nabavili još 50 pa posle još 50 i još50. Tako da sad trenutno imamo 205 komada odraslih ovaca. Imamo već 40 odgojenih odraslih ženskih ovaca, 40 jaganjaca od 4 meseca starosti, 15 jaganjaca do 2 meseca starosti, ostale čekamo da se u narednih mesec dana ojagnje.‚‚ – ističe na početku razgovora Aleksandar Šupić.
TREĆA GODINA NAJPLODNIJA
Teorija o carskoj ovci se dokazala i u praksi kod naših farmera, a kako kaže naš domaćin na dobrom su putu da oni ove godine dosegnu željeni cilj.
‚‚Pratili smo iskustva drugih. Zna se da ovca u prvom jagnjenju manje, da je reproduktivnja posle treće godine. Naša neka iskustva su sada i potvrđena. Prvo jegnjanje je između 1 i 2, ali češće dvojke, ali prosek je bio 1,7. Već drguo jagnjenje bilo je oko 2,5. Sad očekujemo treće jagnjenje kod dela ovaca i nadamo se proseku oko 3. Iskustva drugih farmi su baš takva.‚‚ – objašnjava Aleksandar.
ISHRANA NA PRVOM MESTU
Ali da biste to i dobili nije dovoljna samo genetika, već se vodi računa i o uslovima u kojima ovce žive, kao i ishrana kojoj se na ovoj farmi posvećuje puno pažnje.
‚‚Hranu radimo u saradnji sa naukom. Pošto znamo da ovce koriste uglavnom kabastu hranu tui mamo izbor i više nego širok. Detelina, seno i razne slame. Koncentrovana hrana se pravi ovde i radi se po recepturama u zavisnosti od kategorije. Jagnjad traže određeno, a ovce drugačiju hranu. Osnov svih hraniva je kukuruz. To kombinujemo ponekad i sa zobi. Te dve kategorije učestvuju oko 65%. Onda idu razni dodaci. Mi dodaje mo i sojinu pogaču i pgaču od uljane repice i od suncokreta. Onda dolazi mineralno vitaminski sastav, aditivi koji dopunjuju do 100%. Hrana je ujednačena, standardna i svaki dan se daje određena količina.‚‚ – objašnjava Aleksandar.
PLASAMAN SIGURAN ALI POSLE KORONE
A sad malo o tržištu koje je ove godine nezapamćeno loše, bar kada je u pitanju otkup i cena jagnjadi. Takva situacija pokvarila je planove mnogim ovčarima, a kako kaže naš domaćin, ovo je klizav teren, svesni su toga, cena jagnjadi je depresivna, ali se nada da će se i to uskoro promeniti.
‚‚Korona nas je sve šokirala. Bili smo svesni da s određene ekonomske okolnosti moraju izdržati. Tačno je da su cene jako pale. Da imamo gubitke, imamo, ali kao i u svakom poslu treba izdržati. Mi smo ušli u ozbiljnu proizvodnju i nadamo se da ćemo izdržati. Pitanje je šta će dalje biti. Ako ovo potraje onda ćemo svi biti u problem. Kada tada će se stanje normalizovati, optimista sam.‚‚ – kaže Aleksandar.
A kako bi bili jači i ozbiljniji na tržištu, ova farma se udružila sa još dve, iz Vajske i Begeča, sa ciljem da kupcima ponude veći broj jagnjadi.
‚‚Udruživanje ove tri farme je bio razlog da sa količinama možemo biti zanimljivi kao tržišni potencijal. Bio je dogovor čak da sve količine sa sve tri farme možemo da realizuje sa preko maltene dve pečenjare u Beogradu. Sve je to pre ove korone bilo maltene rezervisano. Međutim sa ovim događajima sa koronom, to je stalo. Ne samo kod nas, nego pre svega kod njih. Nema konzumenata. Nadamo se, a tako je dogovor i ostao, da čim se normalizuje situacija da ćemo da radimo.‚‚ – završava optimistično Aleksandar.
Planovi su da se farma i broj ovaca održi, da koeficijent jagnjenja bude još bolji, da godišnje proizvedu oko 600 jagnjadi, pola da ide u konzum, a pola kao priplodni materijal, pa uz skoriju normalizaciju cena, biće ovo dobar posao, smatra naš sagovornik.
