Uzgoj šampinjona u bašti

0
220
Agrosaveti - Ciklus proizvodnje šampinjona 02

Šampinjoni se mogu gajiti tokom cele godine u podrumu, tunelima i drugim mestima gde može da se održava odgovarajuća temperatura, čistoća i vlažnost. Međutim, ako želite da ih gajite samo za sopstvene potrebe, kada je toplije vreme, možete to učiniti na otvorenom, u bašti ili vrtu, voćnjaku ili na okućnici.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Šampinjoni su kvalitetne, jestive gljive. Konzumiraju se u svežem stanju, a odlično se i suše, bilo da je cela pečurka ili iseckana. Uzgoj šampinjona je vrlo korisna, ali i osetljiva proizvodnja. Važna je podloga, odnosno kompost, ali i vlažnost i temperatura.

Gljive mogu da se gaje u bašti, plasteniku ili voćnjaku koji nije tretiran hemijskim preparatima i nije đubren mineralnim đubrivima, ukoliko se gaje direktno na zemlji. Potrebna im je pozicija sa dovoljno vlage i u senci. Zatim, mogu se gajiti u plasteniku koji već imate. Mesto mora da bude zaštićeno od promaje i u senci. Ako senka ne pada prirodno na to mesto, mora se veštački obezbediti zasenom. Za sadnju gljiva na određeno mesto pripreme počinju u jesen, opremanjem posebnih uzdignutih leja za njih.

Adama Sultan 1120x180

Optimalna temperatura za rast šampinjona je 18-25 stepeni. Gljive ne vole nagle promene temperatura, visoke i niske teperature. Vlaga treba da bude umerena, jer ne vole suviše vlage.

Uzgoj šampinjona u bašti, voćnjaku, plasteniku

Za uzgoj šampinjona u bašti mogu da se koriste uzdignute leje, visine oko 30 cm i širine, ne manje od 40 cm. Prva opcija je da se u jesen iskopa rov u zemlji, da se na dno rova stavi drenažni sloj (malo šljunka), a zatim da se doda slama, suva trava, lišče, sitne grančice i da se sve pokrije slojem zemlje. Setva je u proleće. Druga opcija je da se u zemlji naprave mali rovovi, stavi se polietilenska folija, a na nju kupljeni ili napravljeni kompost za pečurke. To je za za setvu odmah.

pylon galenika jan 023

Mogu se koristiti i razne posude, drveni sandučići samo da su odgovarajuće dubine i kompost za pečurke.

PROČITAJTE I...  Zdravlje i zarada: Kompletan vodič za uzgoj ŠITAKE pečuraka

Pečurke su prilično izbirljive u pogledu izvora hrane. One nemaju sposobnost da koriste energiju sunca, već izvlače ugljene hidrate i proteine iz bogate podloge. Zbog toga se pravi specijalni kompost bogat hranljivim materijama koje gljive mogu da konzumiraju. Opcija jedan je da se kupi već gotov kompost za gljive, a opcija dva je da ga sami napravite. Kada se pravilno napravi, kompost postaje hrana dostupna isključivo pečurkama.

KWS banner 728x90

Pravljenje komposta za uzgoj šampinjona

Kompost za uzgoj šampinjona nije isti kao kompost za biljke i nije ga jednostavno napraviti. Pravi se tako što se izmeša 100 kg slame, 30 kg kravljeg ili konjskog stajnjaka, 50 kg ptičijeg đubriva (ili samo 100 kg kravljeg stajnjaka) i 0,5 kg uree. To se sve stavi na hrpu i zalije vodom, a prvo prevrtanje se obavi za nedelju dana. Tom prilikom se na 100 kg komposta doda oko 4 kg usitnjenog kreča. Drugo prevrtanje je za 10-ak dana i tada se dodaje 1,5 kg superfosfata. Zatim ide treće prevrtanje i tada se na 100 kg komposta dodaje 3-4 kg gipsa.

Kada se gomila navlaži i formira, počinje aerobna fermentacija (kompostiranje), jer se mikrobiološki rast i reprodukcija prirodno javljaju u glavnim sastojcima. Toplota, amonijak i ugljen dioksid se oslobađaju kao nusproizvodi tokom ovog procesa.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja šampinjona u Zrenjaninu

Kada temperatura poraste iznad 70 stepeni Celzijusovih, mikroorganizmi prestaju da rastu i počinje hemijska reakcija. Kako se ne bi zaustavio proces dodaje se voda, a kompost se prozračuje prevrtanjem.

Stranice gomile komposta trebaju da budu čvrste i guste, ali središte gomile treba da bude labavo. Kako slama i seno omekšavaju tokom kompostiranja i postaju manje kruti i kompaktni, gustina spustrata se povećava. To znači da manje vazduha stiže do dna središta gomile.

Nedostatak kiseonika može da nastane nakon što se doda veća kolčina vode suvim sastojcima u rasutom stanju, a pre nego što se stvori dovoljno toplote koja će da uvlači vazduh u gomilu. U anaerobnim uslovima će nastati organske kiseline i druge štetna hemijska jedinjenja i zato je jako važno da supstrat bude pripremljen u aerobnim uslovima.

Kompost je spreman za zasejavanje micelije posle (otprilike) 20 dana, a gotov je kada upije vodu, ispusti jak miris amonijaka i ima ujednačenu boju tamne karamele.

Sejanje micelija

Uglavnom se radi zasejavanje micelija inokulacionim materijalom koji se kupuje kod specjalizovanih proizvođača. Seje se na dubinu od 4-5 cm i prekriva slojem komposta, te pritiska rukom kako bi se ostvario što bolji kontakt komposta i micelija. Temperatura komposta treba da bude oko 22-25 stepeni Celzijusovih. Za nedelju dana treba proveriti da li se micelija razvija. Ako se nije raširio, treba videti šta nije u redu. Uglavno, do zastoja razvoja dolazi usled nedostatka vode, te je potrebno prskanje vodom.

U optimalnim uslovima micelij prorasta za 2 nedelje, a može se produžiti i na 3 nedelje. Da li je zasejavanje uspelo, znaćete kada kompost bude prekriven belim klicama. Kada počne plodonošenje, temperatura treba da bude 17-18 stepeni, a vlaga nešto ispod 95%, što se postiže prskanjem vodom, a snižavanje se radi postepeno – 1-1,5 stepene svaki dan.

PROČITAJTE I...  Zašto u bašti rastu pečurke i da li treba da ih se rešite

Nega i berba šampinjona

Zasad se prska mlakom vodom, jer je neophodno da stalno bude vlažno. S razlogom nije upotrebljena reč zalivanje gljiva, jer se to nikako ne preporučuje. Kako bi se kompost zasitio vlagom treba prskati, stvarajući naizgled prirodno navodnjavanje. Neki baštovani koriste prekrivanje komposta novinama kako bi se bolje zadržala vlaga.

Što se tiče berbe, prva će biti za, otprilike, mesec – meseci po dana nakon zasejavanja. Važno je naglasiti da se sa prskanjem prestaje jedan do dva dana pre berbe, jer ako se uberu mokri hoće da promene boju, tj. da potamne.

Sazrevanje će se dešavati u talasima. U jednom naletu će biti mnogo šampinjona, u drugom samo par. Potrebno je sakupiti samo zrele pečurke, čiji klobuci (kape) dosežu najmanje 2 cm u promeru. Gljive se pažljivo izvlače iz zemlje kako se ne bi oštetio micelij. Kod berbe treba iščupati i koren i žilice koje su neposredno vezane uz njega, jer ako ostanu u pokrivci ovi delovi ubrzo počinu da se raspadaju i mogu da postanu izvor zaraze. Rupe koje ostaju prekrivaju se zemljom i prskaju vodom.

Ukoliko vas interesuje proizvodnja u zatvorenom prostoru, sugerišemo da pogledate članak i video prilog: Proizvodnja šampinjona u Zrenjaninu.

Izvori: College of Agricultural Sciences The Pennsylvania State University, Poljoprivreda i selo, PSSRS

Prethodni tekstČistka u poslu sa malinama
Sledeći tekstRazvoj etno turizma u selu Sokolići: Kad se komšije slože – sve se može

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime