Dok vinova loza ne stupi u fazu rodnosti, neophodno je primeniti sve mere koje pospešuju primanje novoposađene loze, a uz to povoljno utiču na razvoj korenovog sistema i na normalno obrazovanje oblika čokota, njegovo jačanje i stvaranje što većeg rodnog potencijala. Pošto novozasađena vinova loza daje značajan prinos tek u četvrtoj godini, neophodno je u prve četiri godine nakon sadnje posevtiti posebnu pažnju nezi mladog vinograda.
Novoposađenoj lozi potrebna je brižljiva nega kako bi se ona još u prvoj vegetaciji maksimalno razvila. Da bi se to primenilo, neophodno je primeniti niz mera. Među njima su najvažnija obrada zemljišta, borba protiv korova, nega humke, nega izbilnih lastara, prihranjivanje loze, uklanjanje površinskih žila, obezbeđenje vodom, zaštita od bolesti i štetočina, zaštita od mraza i slane, kao i zaštita od grada i ostalih nepovoljnih činilaca.
Obrada zemlje i prihrana
Cilj obrade zemljišta je održavanje i popravka njegove strukture, povećanje plodnosti i borba protiv korovskih biljaka. To se najbolje postiže dubokom i plitkom obradom zemljišta. Da bi se mladim čikotima obezbedile u potrebnoj količini lako pristupačne hranljive materije, u izvesnim slučajevima neophodno je izvršiti i prihranjivanje mladih čokota mineralnim đubrivima. Ova mera je obavezna ako se pri sađenju kalemova nije pristupilo povećanju plodnosti zemljišta i đubrenju.
Izbegavati primenu herbicida
Primena herbicida u novopodnutom vinogradu je različita, jer je mlada loza veoma osetljiva na sve poznate herbicide. Svaka greška u tom pogledu neposredno utiče na primanje i razvoj kalema, pa stoga u prvim godinama nege mladog vinograda treba izbegavati primenu herbicida.Tokom niza godina stvoreni su novi herbicidi koji obećavaju perspektivu za primenu herbicida i u novopodignutim vinogradima.
Dodatni saveti
Usled dejstva kiše i vetrova na humkama se stvara pokorica. Ako pokorica ispuca ona predstavlja veliku opasnost po život posađenog kalema. Još je opasnije ako se pored ispucale pokorice delimično rasture humke i nadzemni delovi kalema otkriju.
Ako se u to vreme pojavi suša, humka će se osušiti, zemlja u humci će se stvrdnuti, ispucati i nastaviti naglo da gubi vlagune samo iz zemljišta, već i iz nežnih lastara koji izbiju iz kalema. Ako suša duže potraje lako može doći do sušenja novoposađenog vinograda. Da bi se ove negativne posedice izbegle, zemlja u humci treba da je uvek sitna, trošna, bez pokorice, bez korova i da u dovoljnom sloju pokriva novoizbile lastare.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
