Zaštita vinove loze od niskih temperatura je veoma važna, jer one mogu naneti veliku štetu vinogradu, posebno u vreme kretanja vegetacije. Izmrzavanje pupoljaka je bitno odrediti, jer na osnovu tog podatka može da se proceni početak i intezitet rezidbe.
Vinovoj lozi mogu da naštete pozni prolećni mrazevi, rani jesenji mrazevi i niske zimske temperature. Stone sorte su manje otpornije na niske temperature od vinskih sorti. U zavisnosti od sorte, stanja vinograda i dužine trajanja niskih temperatura zavisiće i stepen oštećenja.Oštećeni delovi na preseku su žuto smeđe ili crne boje i na proleće počinju da se suše i trunu.
Zaštita vinove loze pre i posle ledenih dana
Vinova loza je najotpornija na niske temperature tokom zime, kada je u fazi mirovanja, ukoliko je blagovremeno pripremljena za ovaj period.
Zagrtanje prizemnih delova čokota je obavezna preventivna mera zaštite. Obavlja se u jesen, kada se radi i redovna jesenja obrada zemljišta.
Ako je reč o niskim oblicima čokota, zagrtanjem treba da se pokrije minimum 3-5 okaca na lastarima. Ukoliko se obavlja mešovita rezidba, zagrtanjem se pokrivaju lastari koji će se na proleće koristiti za rezidbu na lukove.
Kod čokota sa srednje visokim i visokim stablom zagrće se prizemni deo čokota sa kondirima za zamenu u slučaju izmrzavanja.
U našim klimatskim uslovima, na niske temperature najosetljivija su okca, a za njima lastari. Okca mogu da podnesu temperaturu do -15 stepeni Celzijusovih, ali samo ako ona traje nekoliko sati. Međutim, ako potraje više dana, javiće se masovna oštećenja okaca.
Vinova loza je najosetljivija na niske temperature u vreme kretanja vegetacije. Tada okca stradaju već na minus dva-tri stepena, a mlado lišće i cvasti na minus jedan i po stepen Celzijusov. Zato je jako važno da se izbegavaju sorte koje rano počinju sa vegetacijom i da se svake godine prati kad su kasni prolećni mrazevi.
Što se tiče zaštite nakon što su prošle niske temperature, ona uključuje adekvatno orezivanje, intezivnu zaštitu preparatima i đubrenje, a kako bi vinova loza bolje obnovila vegetativni i rodni potencijal.
Priprema za rezidbu
Pre nego što se uradi rezidba, preporuka je da se proceni stepen izmrzavanja. To se radi pravljenjem preseka organa, kao što su okca i lastari. Na osnovu tog podatka može se odrediti početak i intezitet rezidbe. Kako bi se nadoknadio broj izmrzlih okaca treba ostaviti veći broj okaca po čokotu.
Prazinik vinogradara Sveti Trifun je simboličan početak rezidbe vinove loze. Međutim, treba voditi računa o vremenu i sačekati da prođe period niskih temperatura. Na manjim površinama i u mladim vinogradima obično se sa rezidbom počinje u drugoj polovini marta. Za kraj, preporučujemo da pročitate članak: Opšta tehnička pravila rezidbe vinove loze.
Izvor: PSSS
dipl.inž Radomir Bušatović, Magdalena Todorović
