U poslednjih nekoliko godina Ministarstvo poljoprivrede donelo je odluku da se u Srbiji povećavaju zasadi pod vinovom lozom. Gledano kroz noviju istoriju, u bivšoj Jugoslaviji, naša zemlja bila je na predposlenjem mestu po količinama proizvedenog vina, odnosno broju hektara vinove loze. Osim proizvodnje u velikim poljoprivrednim kombinatima kao što je bila Župa Aleksandrovačka, nije bilo moguće da manje vinarije naprave neki iskorak u proizvodnji. Osim toga prednost se tada davala drugim jugoslovenskim republikama, što je godinama dovodilo do degradiranja naših vinogorja.
Širenje zasada pod vinovom lozom
Od prošle godine donosi se uredba o podizanju novih 700 hektara pod vinovom lozom. Trenutno Srbija nema dovoljno kvalitetnog i sertifikovanog sadnog materijala koji se najviše proizvodio u okolini Kruševca. Od nekadašnjih 90 miliona kalemova koliko smo prozvodili, sada se ne proizvodi ni milion.
U projekat povećanja proširenja vinograda uključila su se i brojna voćarska udruženja kako bi se stiglo do 700 hektara. Sadni materijal smo počeli da uvozimo i to mahom iz Italije kao jedne od najrazvijenijih agrarnih zemalja. Razlika između starog i novog sadnog materijala najviše se ogleda u težini korenove mase, kvalitetniji koren je jedan od preduslova za dobru sadnicu i procenat primanja koji će u tom slučaju biti 100 %.
Lozni kalemovi veličine 33 cm kao i dvogodišnje sadnice visine 75 cm zamenjuju stare sadne materijale koji su bili znatno manji. Evropski i svetski standard koji se proizvodi u rasadnicima je uglavnom 33 cm i to je norma sadnog, loznog kalema. Kada je reč o sortimentu, u planu je da se sade sve internacionalne sorte kao što su Kaberne Suvinjon, Merlo, Kaberne Franco, Pino Noir, Burgundac, Širaz, Primitivo, Šardone , Trebjano…itd.
Selekcija sorti za naše podneblje
Naša udruženja zajedno sa ministarstvom vrše selekciju sorti koje su pogodne za naše podneblje, odnosno za naše agroekološke uslove. Samo u protekloj godini podignuto je preko 50 hektara u okviru malih, porodičnih vinarija, ali tu se ne staje i širenje zasada poprima sve veće razmere. Cene sadnog materijala kreću se oko 145 dinara + PDV uz 75 % povraćaja od države, što znači da država vraća nazad oko 130 dinara.
Podsticaji države
Kada govorimo o podsticajima države oni su u oblasti vinarstva i vinogradarstva jako stimulativni. Od ukupno uloženih sredstava u podizanje zasada, povrat je 70%, a sve u cilju podizanja što većeg broja porodičnih vinarija. Trenutno u Srbiji imamo negde oko 350 vinarija, cilj države je da se dođe do 1000, jer će tek onda naša zemlja biti prepoznatljiva po proizvodnji vina.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
