Defolijacija, odnosno, uklanjanje lišća u zoni grozda, predstavlja redovnu meru koja se u toku vegetacije obavlja u zasadima vinove loze. Kod kojih sorti se sprovodi, zašto i kada savete daje dipl. ing. Velimir Stanojević iz PSSS Čačak.
Defolijacija vinove loze se obavlja kako bi se stvorili uslovi da svaki grozd dobije dovoljno svetla, odnosno, da im se poveća procenat šećera čime im se poboljšava ukus.
Otvaranjem grozda nakuplja se veća količina šećera potrebna za alkoholno vrenje. Pred jesen imamo dnevnu akumulaciju šećera od 0,1 – 0,2 % tokom sunčanih dana. Istovremeno pada količina kiselina u bobicama, a preostala lisna masa stvara dovoljno ugljenih hidrata za sazrijevanje grozdova, mladica i nakupljanje rezervi hrane. Takođe, na ovaj način se smanjuje i mogućnost pojave bolesti, kao što je siva trulež, naročito kada je kišovito vreme pred berbu.
Ova mera se primenjuje kod stonih sorti. Kod vinskih kultivara obavlja se u slučajevima kada su visoki prinosi i grozdovi zbijeni.
Kada se obavlja defolijacija vinove loze
U našim agroekološkim uslovima obavlja se obično na tri do četiri nedelje pred berbu. A, može da se radi ručno ili mašinski. Povoljne temperature u etapi dozrijevanja su 20-25 °C. Kada se radi ručno, iz zone lastara u kojoj se razvijaju grozdovi uklanjaju se pojedini listovi koji vrše zasenu. Uklanjaju se pre svega oni čija je fotosintetska aktivnost slaba, pri čemu preostali listovi stvaraju dovoljne količine ugljenih hidrata.
Ovu meru treba početi pojavom šarka, odnosno kod crvenih sorti kada bobica poprimi roze nijansu, a kod belih u momentu kada zelena boja pokožice dobija svetlije tonove. Prerano izvođenje defolijacije može biti štetno jer postoje uslovi za stvaranje ožegotina.
Da li se listovi skidaju sa istočne ili zapadne strane reda?
Ukoliko je pravac pružanja redova sever-jug preporuka je da se skida samo lišće sa istočne strane reda u visini od 25 do 30 centimetara, odnosno 20 do 25 procenata listova od ukupnog broja na čokotu. Treba izbegavati sprovođenje ove mere sa zapadne strane redova jer je u popodnevnim satima temperatura najviša i pri direktnom izlaganju sunca može doći do stvaranja ožetogina.
Efekti ove mere su najizraženiji u severnim, hladniji predelima i u godinama se većom količinom padavina čime se minimalizuju uslovi za razvoj sive truleži. Naročito je korisna za sorte sa tankom pokožicom i zbijenim grozdovima.
