Sa dugogodišnjim vinogradarom, Dragišom Gvožđanom iz Melenaca, obišli smo njegov uzgoj vinograda i kroz razgovor pokušali dati ocenu ovoj sezoni. Godina je, kaže naš domaćin, bila izazovna, sa vremenskim nepogodama koje su ostavile posledice u ovom delu Banata.
“Kako smo mogli, dobro smo i prošli. Godina je bila jako teška, sa puno izazova, puno padavina, bolesti, te je bilo puno zaštite. I na kraju smo dobili led 3.8. Izgledalo je da ništa nećemo imati, međutim, udarene bobice su se sasušile, ostale su uspele da sazreju, te smo se izvukli.” – priča nam naš domaćin.
Prinos jeste umanjen za oko 40%, dodaje naš domaćin, a najviše su stradale sorte sa manjom lisnom masom, kao što je to šardone. Zbog oštećenog lišća i procenat šećera je manji, ali zadovoljavajuć, ističe naš sagovornik. Mnoge parcele u ovom regionu su velike štete pretrpele još pre leda, zbog bolesti sa kojima se vinogradari iz godine u godinu sve teže bore.
“Ljudi nisu uspeli da se izbore sa bolestima. Najveći danak odnela je plamenjača. Zaštita vinove loze je postala sve teža i teža. Zatim fitoplazme prave problem već duži period. U nekim reonima proizvođači će se odreći nekih sorti koje se ne mogu izboriti sa fitoplazmama. Recimo šardone, on je najosteljiviji na to.” – kaže Gvožđan.
TREBA ULAGATI U PROTIVGRADNE MERE, NE U OSIGURANJE
Kada govorimo o štetama od leda, posledica za sledeću proizvodnu sezonu neće biti, ali rane po lastarima jesu velike, te će naš domaćin na proleće primeniti tzv. kratku rezidbu, kako ne bi rizikovao. Ono što on smatra velikim problemom, jeste to što nadležni ne rade dovoljno na protivgradnim merama, već se ulaže u polise osiguranja.
“OK je to osiguranje, i povraćaj za to, ali tako se problem ne rešava. Treba videti kako poboljšati protivgradnu odbranu, jer led kad udari, mi proizvoda nemamo.” – smatra Gvožđan.
Inače, u ovom delu melenačkog atara nekada je bilo nekoliko stotina hektara pod vinogradima, dok je danas slika potpuno drugačija. Svega nekoliko domaćina čuva tu tradiciju, a veliki problem im sada predstavljaju ovi parlozi.
“Život je vodio neku drugu priču, ljudi napuštaju sela, napuštaju uzgoj vinograda, te nastaju parlozi. To je čista zaraza, tu ima svega: bolesti i štetočina. Pojedini parlozi su prava džungla. To nam sada predstavlja ozbiljan problem, koji mi se čini nerešivim.” – zabrinut je naš domaćin.
Iako ovo jeste “Vinogradarska oaza”, još uvek, ali je pitanje koliko će dugo opstati ovo malo preostalih vinogarda. Verovatno, sve dok je entuzijasta i zaljublenika u lozu, kao što je to naš domaćin.
