Ivan Petković iz Jagodine, pre dve godine, bez mnogo dvoumljenja, zamenio je komforne butike u centru grada, traktorima i celodnevnim radom pod vedrim nebom. Ledinu, na kojoj je zatekao samo običnu detelinu, raskrčio je. Oplemenio je zemljište i podigao zasad borovnica, među prvima u selu Deonica u jagodinskoj opštini.
Kako nam je rekao ovaj 41 – godišnji Jagodinac, umesto modnih trendova, intenzivnije je počeo da prati one u voćarskoj proizvodnji. Od samog početka imao je jasno zacrtan cilj. Uz pomoć supruge i najbližih članova porodice, uspeli su i da ga ostvare. Dok degustiramo prve ovogodišnje plodove borovnica, jedne od najzastupljenijih sorti na našim prostorima – „djuk“, Ivan nam navodi neke od prednosti hidroponskog uzgoja tog bobičastog voća.
Borovnica u saksijama – prednosti i izazovi
Kada se rodila ideja o mogućem uzgoju borovnica, nije postojala dilema oko načina njenog uzgoja. Prevagnuo je hidroponski uzgoj, pre svega zbog kontrolisanih uslova. Nakon što je prikupio sve neophodne informacije, valjalo je izaći iz zone komfora i zasukati rukave. Iako im je u početku bilo teško, nastavlja naš sagovornik, shvatili su to kao poslovnu avanturu i izazov. S obzirom na to da potrošnja borovnice u svetu rapidno raste, povećava se i interesovanje ljudi za njenim uzgojem. Iako je i sam početnik, on savetuje potencijalne proizvođače da prilikom odabira sadnica, posebnu pažnju posvete korenu, odnosno njegovoj razvijenosti. On predlaže gušću sadnju borovnice.
Borovnica se bere oko tri nedelje, koliko traje i oprašivanje. Prve godine, prinos borovnice u saksijama je oko 200 g po stablu. Naredne oko 700 grama, a šeste godine prinos borovnice je oko 4 kilograma. Količina zavisi od načina gajenja i unesenog hraniva kao i hemijskog tretiranja uglavnom fungicidima. Borovnica može duže da stoji u odnosu na druge voćne vrste tog tipa – jagode, maline ili kupine. U običnim hladnjačama traje i do 2 nedelje, a u hladnjačama sa kontrolisanim uslovima oko 3–4 meseca. Petkovići duž svog modernog zasada imaju programirani zalivni sistem „kap po kap“. Imaju i protivgradnu zaštitu, ne samo protiv mogućeg grada već i protiv UV zračenja.
I sina Mateju privoleo voćarenju
Savesnost, pedantnost ali i perfekcionizam. To su osobine koje određuju ovog ambicioznog Jagodinca. Trudi se da ih prenese i na svog 14 – ogodišnjeg sina Mateju, koji je tokom snimanja našeg priloga vredno radio na zasadu. Kaže da je zahvalan svojim roditeljima što su se upustili u taj unosan biznis. Želja mu je da, u godinama koje slede, i sam doprinese unapređenju zasada.
Pohvale od holandskih otkupljivača borovnica
Uz posete brojnim stručnim predavanjima, porodica Petković sve neophodne smernice dobija i od zaposlenih u PSSS u Jagodini. Diplomirani inženjer voćarstva, Igor Andrejić, ponosan je na svoje odabrano gazdinstvo. Poštujući sve njegove preporuke, u rekordnom roku uspeli da podignu jedan moderan zasad. Uskoro će ih posetiti i pojedini holandski otkupljivači. Kako je istakao, prednost našeg podneblja, kada je reč o uzgoju borovnica, jeste ta što smo mi svojevrsni prozor između Poljske i Mediterana. Kod nas sazrevaju upravo u vremenu kada na tržištu ne postoji ponuda konkurencije. Naš sagovornik dodaje da je proizvodnja borovnica u Pomoravskom okrugu, poslednjih godina u ekspanziji. Gotovo svakodnevno im se obraćaju novi zainteresovani proizvođači, koji bi želeli da se upuste u tu poslovnu avanturu. Trenutno je, prema njegovim rečima, zastupljeniji sistem sadnje u bankovima. Nisu retki ni primeri, poput porodice Petković, koji smatraju da je hidroponski sistem – u saksijama, sigurniji.
Manjak zemljišta i radne snage koči dalji napredak
Ivan Petković kaže da trenutno imaju 3800 sadnica. To je optimalan broj koji, uz postojeću mehanizaciju, njihova višečlana porodica može da odneguje. Dva su ključna razloga, kako navodi, zbog kojih još uvek ne planiraju širenje posla. Prvi je manjak kvalitetnog obradivog zemljišta. Drugi je deficitarna radna snaga. Ivan je odnedavno i član kragujevačkog Udruženja „Šumadijske borovnice“. Zahvaljujući njima dolazi do svih neophodnih informacija oko plasmana svojih plodova. Pre svega misli na holandsko tržište. Ukoliko vremenske prilike posluže, Petkovići će naredne godine sa ovog zasada moći da uberu oko 3 tone prvoklasnih borovnica.
