Reakcije VOĆAKA na NEDOSTATAK VLAGE: Prepoznavanje simptoma

0
832
Agrosaveti - Organska proizvodnja voća 02

Različite voćne vrste različito podnose dugotrajan nedostatak vlage u zemljištu i atmosferi. Poznavanje njihovih potreba i načina prilagođavanja daje nam mogućnost da prepoznamo simptome, preispitamo situaciju u voćnjaku i preduzmemo dodatne mere. Ovo je posebno važno, jer mnogi proizvođači pomisle da je reč o bolesti, a zapravo je reakcija voćaka na sušu i stresne uslove.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Otpornost voćaka na sušu podrazumeva njihovu sposobnost da uspešno podnose dugotrajni nedostatak vlage, bez većih posledica u pogledu rodnosti i produktivnosti. Kada se javi situacija nedostatka vlage i vode, voćke se prilagođavaju novonastaloj situaciji, tako što smanjuju fiziološke funkcije. To se najbolje vidi umanjenjem rasta i rodnosti.

Sadržaj vode u organima voćaka nije isti. Deblo, grane i lišće sadrže 50%-70% vode, zatim, koren 60% do 80%, a najviše vode je u plodovima (80-90%). Čak ni sadržaj vode u granama nije isti, a zavisi od perioda godine i njihove starosti. Na primer, u zimskom mirovanju starije grane sadrže više vode od mlađih. U periodu vegetacije je obrnuto, jer se na jedogodišnjim i dvogodišnjim granama nalaze plodovi koji traže dosta vode za razviće.

Adama Sultan 1120x180

Potreba voćaka za vodom

Voćke imaju visok transpiracioni koeficjent, a on predstavlja količinu vode koja ispari sa lista dok se u njemu sintetiše 1 gram suve materije. Konkretno, od ukupne količine vode koju apsorbuju, u svojim ćelijama i tkivima zadržavaju samo 0,3%, a sve ostalo se gubi isparavanjem (transpiracijom).

PROČITAJTE I...  Proizvodnja povrća u Gložanu

Jabučasto voće ima veću transpiraciju od košičavih vrsta i zato zahtevaju više vode. Sorte koje kasnije sazrevaju, takođe, traže više vode. Mlade voćke imaju veću potrošnju vode zbog svog intezivnog rasta od starijih voćaka, kao i rodnije voćke. Najveća potrošnja vode je u vreme intezivnog rast mladara i razvoja plodova.

Aneri Galenika 1120x185px

Redosled voćaka prema potrebama za vodom: AGRUMI > JABUKA > DUNJA > ŠLJIVA > KRUŠKA > ORAH > PITOMI KESTEN > TREŠNJA > VIŠNJA > BRESKVA > KAJSIJA > BADEM.

Kako se voćke same štite od suše

Ukoliko nedostaje voda, voćke zatvaraju stome i savijaju listove kako bi smanjile površine isparavanja. Takođe, odbacuju lišće, a ono opada od osnove prema vrhu. Najviše je izraženo kod breskve, trešnje, šljive i kajsije. Ako se suša dogodi u proleće, u vreme formiranja listova, onda će oni imati deblji voštani sloj i jaču maljavost. Takođe, važno je znati da su donji listovi mladara, koji se obično obrazuju u povoljnijim uslovima vlažnosti, manje otporni prema suši od gornjih mlađih listova.

PROČITAJTE I...  Spremite se za sušu: Meteorolozi prognoziraju jedno od tri najtoplija leta do sada

Vidljive posledice nedostatka vode

Kada voćkama nedostaje vlaga, to se vidi kroz slabiji rast mladara, lišće počinje da vene (mlađe lišće izvlači vodu iz starijeg), manje se obrazuju cvetni pupoljci, a pri jačoj suši izvlači se voda iz grančica i plodova koji masovno opadaju. Oni koji ostanu na biljci su sitniji, ubrzano sazrevaju i lošijeg su kvaliteta.

Zaštita voćaka od suše

izbor vrsta i sorti otpornijih prema suši (npr. sorte koje ranije sazrevaju), izbor podloga otpornih prema suši, izbor humidnijih položaja, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, redovna obrada zemljišta i navodnjavanje (savremeni sistemi za navodnjavanje, koji će se primenjivati redovno i po potrebi).

Referenca: Mladenović Nebojša, savetnik za voćarstvo i direktor PSSS Vranje

Prethodni tekstCvetovi lipe se beru u junu, a ovo su dejstva čaja od lipe
Sledeći tekstRatari: Otkupna cena pšenice mora biti minimum 50 din/kg

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime