Dvomesečna suša nanela je ovog leta veliku štetu usevima poljoprivrednika, ne samo u Srbiji već i celom regionu. Gubitak u prinosima meri se stotinama miliona evra, a osim na ratarske useve, suša je uticala i na sveukupno stanje proizvodnje u stočarstvu.
Prema procenama Privredne komore Srbije, ukupna šteta na ratarskim kulturama u Srbiji, koje su najviše stradale, iznosiće više od 600 miliona evra. Kod voća i povrća je nešto bolja situacija, ali suša je i tu uzela danak.
Sektor poljoprivrede neće doprineti ukupnom rastu BDP-a u ovoj godini. Na to ukazuju i podaci publikovani u časopisu Makroekonomske analize i trendovi, koji pokazuju da je u prvih osam meseci procenjeni pad dodate vrednosti sektora poljoprivrede iznosio oko pet odsto, što se i ranijih godina dešavalo, ali tada je smanjenje bilo neznatno, jedan, najviše dva odsto.
Dugoročne posledice na ekonomiju
Komentarišući ove podatke, kao i prognoze daljeg pada poljoprivrede u BDP-u, agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da se efekti loše godine u poljoprivrednoj proizvodnji još uvek sabiraju i oni će svakako imati dugoročne posledice na ukupnu nacionalnu ekonomiju.
”Primarna biljna proizvodnja najviše utiče na loš finansijski bilans, jer praktično sa dve trećine participira u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To se, pre svega, odnosi na žitarice, uljarice i industrijsko bilje, pa i voće i povrće, dakle kompletan primarni agrar, što će se u krajnjoj liniji reflektovati i na stočarsku proizvodnju. To je svakako glavni razlog koji će uticati i na pad BDP-a u poljoprivredi”, navodi Galetin.
Kada se budu znali konačni rezultati jesenjeg ubiranja plodova, smatra Galetin, to će još drastičnije uticati na finansijski efekat učinka poljoprivrede. ”Tu prvenstveno mislim na kukuruz i soju, koji su izuzetno podbacili, kao i suncokret i šećerna repa. Faktički, kod svih biljnih kultura, osim kod pšenice, imali smo lošu godinu”, ističe Galetin.
Suša uticala i na stočarstvo
Osim na ratarske useve, suša je uticala i na sveukupno stanje proizvodnje u stočarstvu, kao i sve izraženiji uvoz mesa.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do kraja avgusta uvezli smo 302.000 svinja do 50 kilograma i za to platili 36,2 miliona evra. U istom periodu naši klaničari i trgovci kupili su 28.080 tona različitog, uglavnom zamrznutog mesa za 98,4 miliona evra. Uvezli smo i 19.030 tona goveđeg mesa i čak 8.355 tona pilećeg mesa za 17 miliona evra.
U Udruženju za tovno govedartsvo Agroprofit izračunali su da, kada se uvezeno svinjsko meso uporedi sa živom merom svinja, proizilazi da je to farma od 280.000 tovljenika. “Kada se ista metodologija primeni na uvoz junećeg mesa, onda je reč o farmi veličine 3.800 grla prosečne težine od 500 kilograma i iznosu od 12,8 miliona evra. Za mašinski obrađeno meso, oko 1.000 tona, platili smo 1,6 miliona evra. Ako istim obimom nastavimo uvoz, prevazići ćemo sve do sada negativne rekorde”, rekao je Čedomir Keco, predsednik ovog udruženja.
Najteži period za ratatre
Berzanski eksperti tvrde da je ovo, kad su cene u pitanju, najteži period za proizvođače žitarica u poslednjih deset godina. Kad su cene u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji manje-više stabilne i ekonomski održive, izdvajanja za poreze i doprinose, zakonski predviđena davanja prema budžetu i fondovima, ne predstavljaju veliku teškoću. Ali, sa ovako depresivnim cenama, padom tražnje, subvencijama takvim kakve jesu, ratarima je svaki dinar uistinu dragocen i strogo vode računa kako ga troše. Zato im je sada, čini se, više nego ikad, potrebna pomoć i podrška, pre svega, nadležnih državnih organa, ali i svih drugih učesnika u proizvodno-trgovinskom lancu.
