Integralna proizvodnja povrća

0
2047
Agrosaveti - Integralna Proizvodnja Povrća 01

Iako se ni prema novom planu mera agrarne politike za 2018. godinu ne nazire zakonska regulativa o integralnoj proizvodnji to ne znači da ovih proizvođača nema sve više, a da je stručna javnost kod nas na ovom vidu proizvodnje prestala da insistira. Zaštita životne sredine, objedinjenje nekoliko vidova proizvodnje i proizvodnja zdravstveno bezbednih proizvoda samo su neke od karakteristika integralne proizvodnje.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Sa prof. dr Žarkom Ilinom, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, jednim od najvećih zagovornika integralne proizvodnje, podsetili smo se svih prednosti ovog vida proizvodnje i nekih novih pomaka.

„Integralna proizvodnja povrća je sistem proizvodnje koji integriše kontrolisani, konvencionalni i mnoge alternativne sisteme i sve one dobre osobine iz alternativnih sistema, a u cilju zaštite životne sredine, proizvodnje zdravstveno bezbednog povrća za najrazličitije namene – bilo za svežu potrošnju ili potrebe prerađivačke industrije. Kako bi bili sigurni da za potrošače na domaćem tržištu ili izvozu poizvodimo kvalitetne i zdravstveno bezbedne proizvoizvode, bez ostataka pesticida, mikotoksina, teških metala, glikosida i mnogih drugih, eventualno štetnih materija kao što su još recimo nitrati i nitriti. To je moguće u ovakvom jednom specifičnom sistemu proizvodnje gde imate mogućnost da, skoro svaki segment, detaljno kontrolišete – od inputa preko tehnološkog procesa proizvodnje, što ukupno smanjuje troškove za preko 10%, a sa druge strane neograničeno povećava bezbednost takvog proizvoda za najrazličitije namene.“ – kaže prof. dr Žarko Ilin.

ExelGrow Adama 1120x180

Agro Saveti Integralna Proizvodnja Povrća 02

Sistem integralne proizvodnje procenjuje se da je nastao ’70-tih godina zbog reakcije i opravdanog straha javnosti od primena velikih količina mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja.

PROČITAJTE I...  Više novca za stočarstvo, subvencije i osiguranje

„Problemi nastaju ’60-tih godina prošlog veka kada se uvodi teška mehanizacija, hemizacija i sve ono što je štetno po zdravlje ljudi. Već krajem ’60-tih i početkom ’70-tih je primećeno da se javljaju ozbiljni problemi sa zagađenošću vode, zemljišta, gotovog proizvoda, da to stvara određene zdravstvene probleme i već 1972. godine Amerikanci prave master plan organske proizvodnje. Pošto su videli da je to prihvaćeno, već 1973. godine  uvode sistem organske proizvodnje u školstvo. Cilj im je bio da daju odgovor na zagađenost životne sredine i počnu da promovišu nešto što je u skladu sa prirodom. Međutim, to je, u prvim fazama, dalo relativno loše rezultate jer je smanjenje, i opadanje prinosa, u početku, bilo malo, međutim kada se na tom procesu istraje, ti gubici u prinosu su minimalni, a raste kvalitet gotovog proizvoda koji onda prepoznaje određeni broj kupaca. Međutim, pošto i to nije bilo dovoljno, već ’90-tih godina Internacionalno udruženje o integralnoj proizvodnji donosi određene smernice vezane za ekološki pristup u ovoj proizvodnji, smanjenje potrebe za pesticidima, mineralnim đubrivima i svemu onome što potencijalno može doprineti zagađenju životne sredine, kako bi proizvodili dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane. U povrtarskoj proizvodnji to je posebno značajno jer se većina hrane koristi u svežem stanju.“ – kaže prof. dr Žarko Ilin.

Galenika Fitofarmacija Flux 1120x185

Kod nas je danas sve više proizvođača koji se okreću integralnoj proizvodnji, kaže Ilin, a nedavno okončani monitoring pokazao je da, i pored nepostojanja zakonske regulative, oni i tek kako proizvode po principima dobre poljoprivredne prakse i visokim standardima i pored nedostatka zvaničnih sertifikata.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja začinske paprike u Bačkom Monoštoru

„Na žalost, država Srbija ne prepoznaje sistem integralne proizvodnje koji podržavaju dve najveće svetske organizacije – Svetska organizacija za proizvodnju hrane i SZO. Država Srbija prepoznaje samo konvencionalu i organsku, međutim dominantne u svetu su konvencionalna i integralna i to će još tako dugo biti u budućnosti, što ne znači da treba zapostaviti razvoj drugih sistema proizvodnje – organske, biodinamičke, biološke, ekološke, permakulture ili bilo kog drugog, do sada poznatog sistema jer svaki od njih ima svoje mesto. Ali pošto broj ljudi na zemljinoj kugli raste, sada nas je 7,2 milijarde u odnosu na 2011. godinu, sigurno da ćemo morati obezbediti dovoljnu količinu hrane u nekoj projektovanoj budućnosti, a to je moguće upravo u ovakvim sistemima kao što je integralni i zato smo mi i insistirali na državne organe da, naravno  već 20 godina o tome govorim, i insistiramo na tome da se što pre donese zakon o integralnoj proizvodnji kako bi naši proizvodni proizvođači proizvodili ne samoinicijativno, po principu dobre poljoprivredne prakse, nego da bi proizvodili po ozakonjenim sistemima, i da bi to mogli sertifikovati, i na taj način plasirati na domaćem tržištu ili u izvozu.“

Infinito Bayer 1120x180 V01

Profesor kaže da je nepravedno porediti različite sisteme proizvodnje, poput integralne i organske. Na proizvođačima i konzumentima je da biraju čime će se hraniti, i u skladu sa kojim principima, a sertifikati su ti koji će im pokazati poreklo i ispravnost onoga što proizvode, odnosno kupuju.

PROČITAJTE I...  Voćarska proizvodnja u Neštinu

„I jedno i drugo je kontrolisano, i jedno i drugo se sertifikuje i kao takvo plasira na tržište, ali ne mora da znači da je nešto bolje ili lošije od drugog. Taj sertifikat nama samo garantuje da je neko, nešto iskontrolisao ali ne može da nam garantuje da je nešto i kvalitetnije od nečeg drugog. Razlog tome je što nisu iste metodologije uzimanja uzoraka bilo gde na Zemljinoj kugli. Nije ista oprema sa kojom se rade analize raznih materijala, nisu iste metodologije i primena pojedinih preparata za dolazak do pojedinih analiza. Zato nikada ne može niko da tvrdi da je iz sistema konvencionalne kvalitetniji od integralne ili integralne kvalitetniji od organske, biološke, biodinamičke, permakulture ili konvencionalne ili obrnuto da je iz organske kvalitetniji od nekih drugih sistema – to je samo garancija da je nešto kontrolisano što je jako puno za svakog od potrošača, jer smo onda sigurni da je to oslobođeno nekih štetnih materija.“ – kaže prof. dr Žarko Ilin.

Spyrale Adama 1120x1080

Integralna biljna  proizvodnja sadrži sve elemente konvencionalnih sistema biljne proizvodnje ali hemijske mere zaštite se preporučuju kada su iscrpljene druge mere u borbi protiv biljnih bolesti, štetočina i korova. Najvažnije agrotehničke mere u integralnoj biljnoj proizvodnji su plodored, izbor sorti hibrida, obrada zemljišta, prostorna izolacija, navodnjavanje, setva, borba protiv korova, žetva, berba, vađenje i ubiranje proizvoda. Osim agrotehničkih mera izuzetno su značajne i biološke mere borbe, izveštajna progresna služba i integralna zaštita bilja. Procenjuje se da ovaj sistem kod ratarenja, na primer, u nekim slučajevima može da smanji upotrebu pesticida i do 50%.

Prethodni tekstUnosna proizvodnja kalemova vinove loze, voća i cveća
Sledeći tekstImamo i domaća prepeličja jaja

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime