Selo Nemenikuće, nalazi se pod Kosmajem, južno od Sopota. Meštani, njih oko dve hiljade, vole da kažu da Šumadija počinje od njihovog sela. Taj živopisni kraj, idealan je za organsku, zdravu proizvodnju mleka, za koju su se žitelji poslednjih godina i opredelili, najviše zbog činjenice što su mlekare prepoznale kvalitet i nudile dobru cenu za otkup sirovog mleka. Danas to već nije slučaj, sa negodovanjem konstatuje naš domaćin, Borisav Marinković, koji se tom proizvodnjom bavi intenzivnije od 2006. godine i mesečno proizvede do 6,5 hiljada litara „belog zlata“, ekstra kvaliteta.
Ukupno u štali imaju 18 grla a opredelili su se za simentalsku rasu jer su se pokazale najrentabilnije. Bavili bi se oni, kako kaže, i osemenjavanjem krava sa simentalskim bikovima ali iz za sada njima nepoznatih razloga država im to zabranjuje. Mušku telad prodaje a žensku, ukoliko je dobra genetika, zadržava na imanju.
Na farmi krava porodice Marinković, u rad je uključena cela porodica. Dnevno uspeju da proizvedu 20 litara mleka, što ih svrstava u manje proizvođače ali, kako nam je Borisav rekao, u skorije vreme nemaju nameru da povećavaju količine. Iz više razloga. Kako sa podsmehom kaže, od sve muke, proizvodnja mleka mu je najrentabilnija.
Problemi koji prate proizvodnju
Ratarstvom se bavi isključivo zbog obezbeđivanja hrane za stoku i tako će, kaže biti, dok se ne reši problem oko komasacije zemljišta, koja je, po mišljenju ovog stočara, ključ ruralnog razvoja u tom delu Srbije.
Žali se ovaj proizvođač i na skupo gorivo i repromaterijal a od nedavno nisu zadovoljni ni odnosom Mlekare „Imlek“ u pogledu otkupne cene sirovog mleka. Nakon višegodišnje dobre saradnje, sve količine sirovog mleka počeli su da predaju kragujevačkom „Megleu“, koji im je ponudio 5 dinara više u odnosu na beogradsku konkurenciju.
Osim Marinkovića i druge njegove komšije odlučile su se za taj korak i smatraju da za trenutnu situaciju oko formiranja otkupnih cena za sirovo mleko, delom odgovornost snosi i nadležno Ministarstvo, jer su, kako uz bes dodaje Borisav, domaći paori prepušteni sami sebi.
Situacija u domaćem mlekarstvu
Borisav nije optimističan kada je reč o situaciji u domaćem mlekarstvu i sumnja da će se na tom planu u skorije vreme nešto poboljšati. Sa setom se priseća 2014. godine, koja je bila izuzetno povoljna za proizvođače mleka, kada su za litar sirovog mleka dobijali 42 dinara bez premije. Slika bi se, kaže, neznatno poboljšala kada bi u kraju postojala udruženja ili zadruge ali se ne seća da je postojala inicijativa žitelja za tim.
Proizvodnja mleka spada u red najtežih poslova u poljoprivredi, kaže Branislav Radovanović, direktor Poljoprivredne savetodavna stručne službe u Mladenovcu i dodaje da se neretko poredi sa radom u teškoj industriji. Tamošnjim malim proizvođačima, dodaje ovaj stručnjak za oblast stočarstva, jeste trenutno teško, jer se suočavaju sa brojnim izazovima koje im nameće zahtevno tržište i dodaje da su i njihove preporuke njima da ukrupnjavaju svoje posede, kako ne bi doživeli krah u proizvodnji.
Uprkos trenutnoj situaciji,ohrabruje podatak da mlađi meštani ne napuštaju svoje dedovine. Oba Borisavova sina, uz rad u firmama, uspevaju da mu pomognu i oko rada na farmi.
Ukoliko se urušavanje domaćeg stočarstva i mlekarstva bude nastavilo, pesimistično dodaje Borisav, svoju decu savetovaće da odustanu od dalje proizvodnje i posvete se poslovima koji će im obezbediti sigurniju budućnost.
Opširnije pogledati u prilogu.
