Poljoprivrednici u Vojvodini ovih dana dobijaju od preduzeća „Vode Vojvodine“ rešenja o naknadama za odvodnjavanje i obaveštenjima o dugovanjima većim i od 100.000 dinara. Samo na području Subotice u poslednjih desetak dana gradskom ombudsmanu javilo se oko 1.500 poljoprivrednika nezadovoljnih zbog toga što ne znaju šta zapravo duguju, jer to u obaveštenjima ne piše, niti na koji period se odnosi dug, kolika je visina osnovice, kolika je kamata…
Mnogi od njih tvrde da su im kazne odrezane i zbog parcela koje nisu njihove. Do nepravilnosti u naplati naknada za odvodnjavanje dolazi i zbog komasacije – od poljoprivrednika je traženo da plate duple obaveze – i za staro zemljište pre komasacije i za novo, dobijeno u komasacionoj masi.
Apsurdna obaveštenja o dugu od više desetina hiljada dinara stižu i stanovnicima južne Srbije i to za odvodnjavanje njiva u vojvođanskim mestima za koja nisu ni čuli niti su ikada u njima bili. Pitanje je kako je uopšte došlo do toga da se zemlja u Vojvodini poveže sa ličnim podacima nekoga ko živi na jugu zemlje.
Nepravilnosti je napretek, a paore kinji i to što plaćaju ovaj namet iako na njihovim njivama u velikom broju slučajeva odvodnjavanja i nema. Poljoprivrednici pritom vojvođanskoj vodoprivredi uplaćuju desetine miliona dinara.
Veliki broj nepravilnosti
Posao naplate naknade za odvodnjavanje Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ preuzelo je pre dve godine od Poreske uprave. Od početka 2017. do sada to preduzeće očigledno nije uspelo da uvede reda u naplati, a upućeni kažu da je celu proceduru izdavanja naknada uradilo na svoju ruku, odnosno da je, preuzimajući podatke od Poreske uprave pomešalo baze.
„Nisu u stvari ni znali šta da preuzmu od poreske. Pitanje je šta su uzeli, koje vrste podataka, da li su preuzeli stanja ili kartice, da li su to samo podaci Republičkog geodetskog zavoda ili i od MUP-a“ – ukazuju sagovornici VOICE-a.
U svakom slučaju, za ono što sada naplaćuje na ime dugovanja nema dokaz. A teret dokazivanja prebacuje na korisnika – poljoprivrednika.
Poljoprivrednici bi platili kad bi znali šta plaćaju
„Uz rešenje za naknadu za odvodnjavanje za devet meseci ove godine dobili smo i dug ali nije objašnjeno za šta, samo je napisano koliko dugujemo. Pozvao sam „Vode Vojvodine“ i dobio informaciju da u preduzeću nemaju podatke o tome kakav je to dug i od kada je. Rečeno mi je samo kolika je kamata, a kolika glavnica“ – kaže za VOICE Ivan Vuković koji je za pet jutara zemljišta u subotičkim atarima dobio obaveštenje o dugu od 19.500 dinara, uključujući i kamatu od oko 5.000 dinara.
Ombudsman: Građani da ne plaćaju dug, već da podnesu prigovor
„Plaćanje naknade za odvodnjavanje je zakonska obaveza, ali problem je iskrsao kada su javna preduzeća preuzela taj posao i dobila baze podataka od Poreske uprave. U međuvremenu je dolazilo do mnogih promena i one nisu usaglašene sa stvarnim stanjem“ – kaže za VOICE zaštitnik građana Subotice Zlatko Marosiuk.
Napominjući da Kancelarija ombudsmana pokušava da zajedno sa „Vodama Vojvodine“ ispravi netačne podatke, on apeluje na građane da ne plaćaju dug koji stoji na obaveštenju, a koje ne sadrži podatke ni od kada je potraživanje, ni osnov, ni kamatu. Poziva ih da podnesu prigovor u Kancelariji, a kako nam je rekao, za poslednjih desetak dana stiglo je čak 1.500 prigovora.
Za desetak dana 1500 prigovora
„Građanima u tekućem periodu pristižu rešenja o naknadi za odvodnjavanje od Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ Novi Sad za period april – decembar 2018. godine. Uz ova rešenja veliki broj građana je dobio i obaveštenje da iz prethodnog perioda po osnovu naknade za odvodnjavanje za zemljište navedeno u rešenju imaju i neki dug. To je inače eventualni dug pre 01.01.2017. godine, kada je za naplatu naknade za odvodnjavanje bila nadležna Poreska uprava. A ova nadležnost po osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama) prešla u nadležnost Javnog vodoprivrednog preduzeća“ – objašnjava Marosiuk.
„Građanima koji su izmirivali svoje obaveze po osnovu rešenja Poreske uprave predložili smo da izjave prigovor na ovo obaveštenje jer se iz njega ne može utvrditi na koji period se odnosi dug, ne može se utvrditi visina osnovice, niti kamate, ni period za koju je ista obračunata, a takođe prema našem mišljenju treba da sadrži i pouku o pravnom leku.“
Izvor: Agronews, voice.org
