Kriza u domaćoj proizvodnji ribe, a posebno šarana je sve veća. Proizvođači navode da nemaju pomoć države, a imaju velike namete i da teško mogu da izdrže.
Da domaće ribarstvo sve više tone najbolje osećaju kupci, u šta su se mogli uveriti tokom proteklih praznika. Šaran je za Uskrs bio oko 600 dinara, a za Đurđevdan je cena skočila već na 700 dinara za kilogram. Reč je o uvoznoj ribi, jer domaće – nema.
Kako navodi Politika, godišnje uvezemo oko 50,000 tona ribe, pretežno morske iako bi ove količine mogle da se zamene onom iz domaće proizvodnje. Međutim, stručnjaci navode, da nikada nije bila ovako loša situacija kada je u pitanju proizvodnja sveže ribe.
Aleksandar Stajčić, direktor ”DTD ribarstva” i potpredsednik Grupacije za ribarstvo u PKS, trenutno je na čelu domaće firme koja je trenutno i najveći investitor u proizvodnji ribe u Srbiji i već godinama ukazuju na probleme. Dodaje da jednostavno nemaju nikakvu pomoć ni odgovor da naša država ima interes da zaustavi propadanje ove grane poljoprivrede.
Pad proizvodnji nikako da stane
”Sada se više govori o tom problemu. Neprekidno beležimo pad proizvodnje šarana i u poslednjih osam godina je ona prepolovljena. Glavni razlog što se nalazimo u ovakvoj situaciji je to da ne postoji razumevanje države, podrška, a plaćamo ogromne troškove i namete koji su neuporedivo veći u odnosu na proizvođače iz Evrope”, kaže Stajčić.
Šaran je naprodavanija riba na našem tržištu, a krizu je dodatno produbila i pandemija. I tada, a i više puta u prethodnom periodu Grupacija za ribarstvo upućivala je inicijative Ministarstvu finansija za ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama kao što je urađeno u Češkoj i Hrvatskoj.
”Ukidanje vodoprivrednih dozvola ili redukcija tih troškova bi značila mnogo. Mi imamo subvencije od države od oko 10 dinara po prodatom kilogramu, ali to nije dovoljno da bi se zastavio negativan trend proizvodnje. EU svojim proizvođačima daje indirektne subvencije i maksimalno podržava ovu vrstu proizvodnje”, zaključuje Stajčić.
Izvor: Politika
