Ribolov na bućku i kako je uništen čuveni KLADOVSKI KAVIJAR

0
140

Kladovo je od davnina poznato po praistorijskim ribama koje se mreste u tesnacima Dunava. S toga je jasno da se ljudi iz ovih krajeva oduvek bave ribolovom. Izgradnjom hidroelekrane Đerdap, ekosistem se promenio. Mnogih riba više nema u Dunavu, ali su stanovnici ovog grada nastavili da se bave ribolovom.

Orius 1120x1080

Radiša Stanojević Šura, poznati je kladovski ribolovac. Ribolovom se bavi još od 1987. godine, kada izgrađena hidroelektrana Đerdap II, i kada je formirano Đerdapsko jezero. Nije se bavio sportskim pecanjem, već je odmah krenuo na bućku.

Radiša ima svoju ribolovačku firmu. To je sada po novom zakonu, kako kaže, a ranije je bila potrebna samo dozvola za bućku. Po njemu, taj zakon još nije regulisan kako treba. Jedan od problema je, kako kaže, taj što sportski ribolovci mogu samo uz dozvolu da pecaju, dok profesionalni ribolovci moraju da imaju registrovanu firmu. S obzirom da je za to potrebno izvojiti određeni finansijski iznos, sve je manje bućkaroša.

Agil 1120x180

Nekada je u Kladovu postojalo Ribarsko gazdinstvo „Đerdap“, preko koje je išla i prodaja ribe. Međutim, danas stvari stoje drugačije. Od kako je „Srbija vode“ preuzela posao, niti se riba otkupljuje, niti se poribljava, i to je jedan od problema.

PROČITAJTE I...  Kriza u proizvodnji šarana: Proizvođači apeluju na pomoć države

U poslednje vreme ima dosta novih i mladih pecaroša, posebno onih koji dolaze iz drugih mesta i koji su dozvole dobili od „Srbija vode“. Međutim, kaže naš sagovornik, za ljude iz Kladova je teže da dobiju dozvole za pecanje.

Zlatna bućka Đerdapa

U Tekiji, ribarskom naselju pored Kladova, svakog leta se održava manifestacija „Zlatna bućka Đerdapa“, koja okuplja ribolovce, kao i ostale posetioce, iz svih krajeva Srbije.

Bućkanje se kao vrsta ribolova odomaćilo na području Đerdapa, pa su se meštani dosetili da od prastarog načina ribarenja naprave jedinstvenu ribolovno-sportsku i privredno-turističku manifestaciju, koja ima i takmičarski karakter.

Manifestacija se održava od 1984. godine i, iako više nije na nivou na kom je bila ranije, još uvek je veoma popularna.

Radiša Stanojević je jedne godine bio pobednik bućke. Tada su i nagrade bile vredne u vidu pente ili čamca.

Kladovski kavijar

Čuveni Кladovski kavijar obišao je svet. Vekovima se služio na evropskim dvorovima, a stigao je i do SAD-a. Ribarsko gazdinstvo “Đerdap” iz Kladova bilo je jedini proizvođač kavijara dobijenog od ikre plemenitih crnomorskih migranata iz porodice jesetri. Međutim, izgradnja dve đerdapske hidroelektrane dovela je do toga da morune i jesetre bude sve manje u Dunavu, ribarsko gazdinstvo je prestalo sa radom, a kavijar prestao da se proizvodi.

PROČITAJTE I...  Na Dunavu "zarobljeno" milion tona srpskih žitarica

Da bi se proizvodnja obnovila, naš sagovornik kaže da je jedan od uslova da se ponovo napravi riblja staza, no nije optimističan da će se to i desiti, jer, kako kaže, nikoga to ne zanima.

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

Sagovornik: Radiša Stanojević, ribolovac iz Kladova

Prethodni tekstNapravljena online baza organske proizvodnje – MIS
Sledeći tekstPoljoprivredni sajam od 18. do 23. maja 2024. na Novosadskom sajmu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime