Poljoprivrednici na severu Bačke, pretrpeli su velike štete od grada, koje je krajem maja protutnjalo njihovim atarom. Oluja poput tornada, donela je grad veličine lešnika koji je za svega 15-estak minuta, zabeleo njive i voćnjake u Maloj Bosni, Ljutovu, Tavankutu, Horgošu i obližnjim selima. Mnogima od njih led je ekspresno izrešetao rod i napravio stopostotnu štetu. Marko Peić Tukuljac, mladi ratar iz Male Bosne, kaže da meštani ne pamte da ih je skoro zadesila takva elementarna nepogoda.
Mini tornado protutnjao subotičkim atarom
Marko i njegovi ukućani, koji gaje razne žitarice na 180 jutara zemlje a bave se i stočarstvom, sa nevericom su pratili dok je nevreme divljalo njihovim krajem. Za svega 20 minuta, kako su kasnije saznali, palo je 34 litre kiše po kvadratnom metru. Kada se sve stišalo, izlazak na njivu nije bio nimalo prijatan prizor. Već na prvi pogled bilo im je jasno da će im ove godine izostati žetva ječma a i prinosi pšenice su im pod velikim znakom pitanja. Slični su i bilansi na susednim parcelama. Mnoge njihove komšije morali su da zaoru ostatke sa zemljom.
Deficit protivgradnih strelaca zbog malih plata
Negoduju tamošnji paori i zbog izostanka dejstava protivgradne zaštite. Marko kaže da se u nju već godinama ni ne uzdaju. Protivgradni strelci u tom kraju deficitarni su zbog malih plata a stanica je napuštena i zarasla u korov. Nisu optimistični ni kada su cene žitarica u pitanju. Kada je reč o prinosima, minula jesen je već, kako kaže naš sagovornik, nagoveštavala lošiju godinu te su na vreme osigurali useve.
Osiguranje useva jedini spas od štete od grada
Ni voćari u srcu Subotičko – horgoške peščare, nisu prošli bolje. Gradonosni oblaci nisu zaobišli ni voćnjak Klare Vidaković iz Tavankuta. Jedva su se, kaže ona, oporavili i od posledica prošlogodišnjeg nevremena, koje je nanelo ogromnu štetu mnogim domaćinstvima. Kako napominje ova poznata voćarka, sredstava za kupovinu protivgradne zaštite nemaju a uzdali su se u radarski centar. Kako razočarano dodaje, njihovim krajem ni ove godine nisu preventivno odzvanjale protivgradne rakete. Porodica Vidaković je svesna da je osiguranje useva jedan od najpouzdanijih načina da zaštite svoju proizvodnju. Ipak, novac im je često potrebniji za finansiranje tekućih poslova.
Stručnjaci poljoprivrednih stručnih službi svakodnevno informišu i apeluju na svoja odabrana gazdinstva da osiguraju svoje useve. Prema rečima dipl. ing. Nevena Orčića, PSSS u Subotici, svest tamošnjih proizvođača o neophodnosti osiguranja useva još uvek nije dovoljno probuđena. Ipak, smatra da će se to sa izmenjenim klimatskim uslovima neminovno promeniti. Kako je naglasio, Ministarstvo poljoprivrede svim oštećenima unazad par godina refundira 40 posto iznosa od osigurane sume. To je dodatna olakšavajuća okolnost, smatra on.
Suncokret pretrpeo najveću štetu
U Gradskom sekretarijatu za poljoprivredu napominju da nije postojala mogućnost da se usevi u potpunosti zaštite. Od ukupno 18 protivgradnih stanica, dejstvovalo je samo 11, zbog deficita strelaca. Štete na severu Bačke od majskog nevremena su prilično velike. Kako navode stručnjaci, najveće su u usevima suncokreta i pšenice i kreću se od 60 do 100 odsto.
