Aktuelno stanje u sektoru proizvodnje mleka dovodi u pitanje održivost i perspektivu dalje proizvodnje u zemlji Srbiji. Imajući u vidu da su brojno stanje stoke značajno smanjili i veliki kombinati potebno je sačuvati preostali stočni fond u Srbiji. Stočari ističu da je potrebno da se posvetimo više nego do sada, malim i srednjim farmerima.
S obzirom da su iza nas dve sušne godine (nauka kaže da je u 100 godina čak 52 sušne), kao poseban problem nameće se pitanje hrane za goveda.
Sad se posebno nameće pitanje aflatoksina, koga smo imali pre jedne decenije. To ima veliki uticaj na zdravstveno stanje životinja, te se njihovo brojno stanje smanjuje i zbog bilansa – nedostatka hrane to predstavlja još jedan od uzroka smanjenja proizvodnje sirovog mleka. Decenijama se proizvodilo godišnje oko 1,5 milijardi litara „bele reke“, a u 2021. godini to je bilo oko 1,4 milijarde litara. Pored toga, stočari su zbog skupe hrane za životinje hranili prasiće sa mlekom i potrošili na to oko 100 miliona litara.
Trenutne količine ukupne proizvodnje mleka u Srbiji su oko 1,4 milijarde litara godišnje. Od toga je oko 800 miliona tona u redovnim tokovima, omogućavaju isključivo proizvodnju bazičnih proizvoda jer ponuda sirovine ne dozvoljava povećanje asortimana zbog čega nema razvoja mlekarske industrije.
Inače, proizvodnja je u 2021. godini smanjena u odnosu na višegodišnji prosek za 100 miliona litara.
Sirevi i uvoz mleka
Od domaće proizvodnje mleka u Srbiji se godišnje proizvede i 60.000 tona sira. Među njima je oko 70 vrsta raznih sireva. Godišnje se prosečno uveze oko 15.000 tona sira, a izveze oko 12.000 tona iz Srbije.
U Srbiji je 2022. godine obran kukuruz na 950.000 hetara. Prvo je očekivan rod od osam miliona tona, zatim šest miliona tona, ali kada je suša obrala svoj deo roda, Srbiji je ostalo između četiri i met miliona tona, roda lošeg kaliteta. Tek dovoljno za osiromašeni stočni fond.
Međutim, pošto proizvođači kukuruza hoće i da izvoze „žuto zlato“ koje je u 2021.godini kao izvozna sirovina donelo u zemlju 557 miliona evra, pa u svet odlazi kvalitetniji deo proizvodnje, a to je kukuruz koji ima manje od 10 odsto aflatoksina. Kukuruz sa više aflatoksina, ostaje u zemlji i troši ga naša stoka. To opet ugrožava produktivnost muznih krava koje sad daju znatno manje mleka, tek oko tek oko 3.600 litara godišnje. Tu se nalazi i jedan od razloga zašto Srbija danas ima manje mleka, pa mora da ga uvozi!
Nacionalna referentna laboratorija
Dugo godina se u Srbiji čekalo da se izgradi Nacionalna referentna laboratorija, kao nezavisna institucija za ispitivanje kvaliteta mleka. Mnogo novca je i utrošeno na nju, a i dugo je građena laboratorija od završetka raspada Jugoslavije, pa sve do pre nekoliko godina.
Iako je zvanično otvorena, u vreme pretposlednjeg 13. ministra poljoprivrede Vlade Srbije, ta institucija ni danas ne radi!? Zašto – niko neće da priča o tome! A, mnogi funkcioneri iz poslednjih garnitura ove vladajuće partije su se slikali pored modernih postrojenja i hvalili kako su baš oni doprineli završetku njene izgadnje i početku rada. I to prikazivali kao svoj životni uspeh.
Međutim, i sad u analizama piše da ona još uvek ne radi! U izveštajima nadležnih institucija u zadacima za 2023. godinu piše kako rad te ustanove još uvek nije pokrenut, ističući kako je potrebno to što pre učiniti, kako bi se mleko prilikom otkupa kategorisalo prema kvalitetu. Pošto sad nemamo dovoljno mleka, svo se plaća po istoj ceni, bez obzira na kvalitet, naravno ako je za ljudsku upotrebu, odnosno ako je u skladu sa potrebnim minimalnim kvalitetom.
Pročitajte i: Pogledi na AGRAR: Pune mesare lošeg mesa iz uvoza, prazne staje i obori
Autor: Branislav Gulan, agroanalitičar, novinar, publicista
(objavljeno uz saglasnost autora. Originalan tekst na makroekonomija.org)
