Porodica Bogdanov iz Đurđeva na površini od jednog hektara gaje oko 500 stabala lešnika i to po principima organske proizvodnje. Tradiciju proizvodnje lešnika podmladak Bogdanovih samo nastavlja, jer je još deda gajio lešnike hemijski ih ne tetirajući. Danas su sa drugom godinom konverzije sa nestrpljenjem očekujući sertifikat, jer će to značiti da svoj proizvod mogu da prodaju po ceni koja odgovara kvalitetu koji postižu.
„Hektar je podeljen na 300 sadnica od 8 godina i 200 sadnica od 7 godina. Razlika je od godinu dana, jer smo imali problema prilikom kopanja tj. kada smo krenuli sa sadnjom rupe smo kopali ručno, dok drugih 200 smo to uradili sa bušilicom. Sama rupa nije bila dovolja za razvoj korenovog sistema te ih je malo zaustavilo u razvoju i zbog toga kasne do 3-4 godine za ovim starijim sadnicama“ – rekao nam je Aleksandar Bogdanov.
Upravo zbog ovoga lešnici koji nisu zasađeni u rupe odgovarajuće širine daju i do tri puta manji prinos. Aleksandar kaže da je prema nekim računicama ukupan prinos koji ostvaruju na svom zasadu lešnika i do 50% niži nego što bi trebalo da bude. A razlika u prinosu u odnosu na konvencionalnu proizvodnju je znatna.
„Čak i duplo bude razlika, jer u konvencionalnoj bacaju veštačko đubre ispod celog stabla, potom zaliju i kada zemlja to povuče, lešnik napreduje i daje bogat rod“ – kaže Aleksandar Bogdanov.
Pažljiva ulaganja
Bogdanovi vode računa o svakom dinaru koji ova petočlana porodica zaradi, jer im je organska poljoprivreda jedini izvor prihoda. Trude se da ih pametno ulažu kako bi poboljšali proizvodnju, ali se desi da se neka ulaganja baš i ne isplate, jer se na klimatske uslove ne može uticati. Tako njihov sistem za navodnjavanje, čeka da bude upotrebljen.
„Nadali smo se da će nam pomoći, kupili smo ga 2014. godine za koju se ispostavilo da je bila jedna od najkišnijih godina, potom 2015. praktično smo ga koristili dva tri puta, što je jako malo. Nije nam doprineo ništa, ali rate moramo plaćati. Tako da nam je odmogao, bolje da smo uložili ta sredstva u kap po kap. Smatrali smo da je bolji tifon, ali on kada radi zaliva celu površinu. Tako da nam je plan za budućnost sistem za navodnjavanje kap po kap i da ogradimo lešnike“ – navodi Aleksandar Bogdanov.
Kažu da nisu koristili nikakva sredstva za žaštitu stabala, jer za tim nisu ni imali potrebe. Jedino sa čim su se susreli jeste surlaš na par stabala lešnika ali to nije zahtevalo dodatnu intervenciju. Ove godine su prolećne radove započeli orezivanjem.
Orezivanje u proleće i đubrenje svake treće godine
„Dok smo orezivali deblje granje primetili smo fleke, premda nam je profesor koji nas je savetovao oko kupovine sadnica preporučio da se ne treba da se orezuje ova vrsta lešnika. Mada raspitivanjem i čitanjem na raznim forumima na internetu, došli smo do zaključka da ipak treba da ih orezujemo i oslobodimo im sredinu da dobiju više sunca. Problem je taj, da kada orezujemo, moramo da režemo deblje grane u sredini i tada nastane rupa tj. rasekotina. Biljka da bi zacelila brzo tu rasekotinu, da bi se oporavila i da ne snosi toliko te posledice, mi nju zamažemo. Postoji fito balzam baš za to ili umesto fito balzama, to može da se uradi i sa kravljom balegom“ – kaže Aleksandar Bogdanov.
Svake tri godine đubre lešnike stajnjakom od sopstvenih svinja i pilića, a u proleće nakon orezivanja Bogdanovi svoje lešnike štite od insekata krečenjem stabala. Osim ovog zasada od jednog hektara zasada pod lešnacima, Bogdanovi se na još jednom hektaru bave organskom proizvodnjom.
„Na tom zemljištu imali smo tri vrste pasulja, paradajz, cveklu, bamiju. Nadam se da ćemo sledeće godine proširiti tu parcelu malo više, ali nećemo proširivati asortiman proizvoda, to će ostati isto“ rekao je Aleksandar Bogdanov.
Aleksandar Bogdanov u budućnosti želi da bude prepoznatljivo ne samo po proizvodnji lešnika, već i po organskoj bamiji. Svoje proizvode prodaju putem Bogdanov Organic Facebook stranice i u Organskoj ulici na novosadskoj Ribljoj pijaci.
