Državni su prvaci u količini proizvedene trešnje, kajsije i breskve, treći po proizvodnji jabuke. Međutim, ove cifre su za četvrtinu manje nego pre 30 godina, kada su imali pekmezaru i poljoprivredni kombinat. Danas, da bi postigli bolje rezultate, mnogi voćari u Grockoj se specijalizuju za određenu proizvodnju. Ključni problem tamošnjih proizvođača je navodnjavanje, te je većina njih prinuđena na „suvo voćarenje“.
Ali ne i Lazar Đorđević, 32-ogodišnji voćar iz Kamendola. Svestan činjenice da je ozbiljna voćarska proizvodnja nezamisliva bez navodnjavanja, naročito u izmenjenim klimatskim uslovima, uložio je novac u bušenje arteskog bunara i time se svrstao u red retkih voćara čije plantaže jabuka, u grockom ataru, nisu „žedne“.
Bunar je dubine 186 metara, zahvaljujući kojem uspevaju da nalivaju, sistemom „kap po kap“, veći deo svog voćnjaka. Imali su u vidu Đorđevići i činjenicu da jabuka, trenutno, predstavlja najveći tržišni potencijal i da je to voće već nekoliko godina najznačajiji srpski izvozni proizvod na tržište Ruske Federacije.
U korak sa tržištem
Trude se, da u skladu sa svojim mogućnostima, prate dinamične promene u toj grani poljoprivrede i da ih primenjuju na svojim plantažama. Imaju, dodaje Lazar, snažnu motivaciju da proizvedu voće prve klase, kako bi se što bolje kotirali na zahtevnom ruskom tržištu uz konstataciju da im se otvaraju i druga tržišta.
Ona će, prema njegovom mišljenju, biti dostupna samo onim proizvođačima koji se budu utrkivali kvalitetom, koji budu zadovoljili sve standarde.
U danima snimanja priloga, Đorđevići su sve svoje kapacitete stavili u funkciju berbe jabuka na svim plantažama i, kako nam je rekao Lazar, nadaju se odličnom rodu, oko 40 tona po hektaru. Prinosi će biti zadovoljavajujći ali ne i cena. Ovaj mladi proizvođač nestabilnu cenu navodi kao glavni problem u savremenoj voćarskoj ali i drugim vidovima proizvodnje. On smatra da cenu na tržištu, osim kvaliteta određuju i prinosi, odnosno kvantitet.
44 hiljade sadnica
Na 20 hektara zemljišta, Lazar i njegovi ukućani, decenijama unazad, generacijski, vode brigu o 44 hiljade sadnica različitih sorti jabuka, krušaka i trešanja. Dok smo sa našim domaćinom obilazili njihov voćnjak ispričao nam je da su i njegov deda i otac sadili samo one sorte koje su bile aktuelne na pijacama. Eksperimentisali su, kaže, sa raznim sortama ali su im, trenutno, najdominantnije zlatni delišes, crveni delišes i red čif.
Trude se da teorijska znanja i preporuke savetodavaca Poljoprivredne stručne službe u Padinskoj Skeli, koja prati njihov rad, primene i u praksi, vodeći strogo računa o svim koracima, počev od anlize i đubrenja zemljišta, zimske rezidbe, hemijske zaštite od štetočina i bolesti u toku cele godine, proređivanja plodova i na samom kraju berbe, koja im je ove godine, kao i drugim domaćinima, malo poranila.
Ništa se ne prepušta slučaju
Svesni svih mogućih rizika koji bi mogli da ugroze njihovu proizvodnju, Đorđevići ništa ne prepuštaju slučaju. Kaže da su ih ranije godine naučile tom iskustvu jer su im grad i druge elementarne nepogode,često prepolovile rod. To je jedan od razloga zbog kojih će ovaj mladi voćar iz Grocke konkurisati za podsticajna sredstva za kupovinu protivgradne zaštite, makar za deo svog jabučnjaka.
Iako se voćarstvom intenzivnije bavi svega 6 godina, uspeo je, kaže da spozna sve tajne tog zanata i namera mu je da se i dalje usavršava i nadograđuje. Sve što je Lazar nasledio od svojih predaka sticano je marljivim, temeljnim i predanim radom bez pomoći države. Lazar kaže da bi im podsticajna sredstva dobrodošla ali svoju proizvodnju baziraju, pre svega, na novcu od prodaje jabuka.
Plasman
Osim na ruskom tržištu, jabuke našeg domaćina vrlo su tražene i na beogradskim pijacama a razmišlja i o proširenju plasmana. Na naše pitanje gde vidi svoje gazdinstvo u narednom periodu, kratko i samouvereno odgovara da nema dilemu da će i buduće generacije Đorđevića biti prepoznatljive po jabukama i kruškama, uz primenu modernih tehnologija jer, kako na kraju dodaje Lazar, ko se jednom posveti voćarstvu, ostaje mu veran bez obzira na sve okolnosti.
Opširnije pogledati u prilogu.
