Organski uzgoj ovaca

Imanje porodice Kocić nalazi se na nadmorskoj visini od 540 metara u selu Orane, Radan planina. Na ovom području nema zagađivača, pa je kraj pogodan za organski uzgoj ovaca. Stado, koje ova porodica danas gaji, broji oko 400 ovaca.

„Koristimo letnju ispašu maksimalno. Za zimu spremamo zimsku hranu od silaže, od kukuruza, raznih žitarica, deteline, prirodnog sena kojeg skupljamo ovde u kraju.“

„Organsko stočarstvo to je ono što ovca iskoristi u samoj prirodi, znači dobra ispaša bez trošenja dodatne hrane. Ono što ulazi u početak ispaše koristimo uvek neku malu količinu hrane i kasnije se ukida.“

„Tako isto je i sa jeseni, kada se završava ispaša, opet uvodimo stoku polako u hranjenje, tako da ona maksimalno iskoristi hranu iz prirode. Zimski režim ishrane, koristimo tu kvalitetnu silažu, seno i zrno, znači žito, ovas“ – priča Zvonimir Kocić organski proizvođač iz sela Orane.

Organsko i realno stočarstvo

Porodica Kocić se tri godine bavila isključivo organskim stočarstvom, ali Zvonimir kaže da su onda prešli na realno stočarstvo. Tako on naziva gajenje stoke sa maksimalnim korišćenjem ispaše u kraju koji je ne zagađen.

„Prvo zato što su prirodni uslovi pogodni za takav vid poljoprivrede. Rasu koju čuvam je Il de Frans, izuzetno je kvaltetna, u pitanju je mesnata rasa. To je bio glavni razlog. Bio sam na dosta predavanja koja su pomalo suvoparna, u smislu da malo ima praktičnih saveta, kako čovek da se izbori sa na primer proizvodnjom kukuruza, žita… A pravi i jedini način je samo dobar izbor mašina i alata“ – navodi Zvonimir Kocić.

U ovom je kraju priroda nezagađena, pa se ovce porodice Kocić hrane svime što mogu da nađu u prirodi, poput žira koji ima višu energetsku vrednost od, na primer, kukuruza. Međutim ovakav vid ishrane mora se pojačati pred zimu, jer je u prirodi sve manje biljaka i plodova kojima ovca može da se prehrani.

O državnim subvencijama

Zvonimir kaže da bi dva puta razmislio pre nego što bi opet uzeo subvencije od države za organsku proizvodnju, jer je već jednom naišao na nelogičnosti dok je bio u procesu konverzije.

„Pravilo je bilo da imamo samo realan broj grla na farmi, koji se kontroliše putem ušnih markica. To je bilo zadovoljavajuće, kao i sve one predviđene zdrastvene mere koje smo imali za stoku. Onda odjednom donesu pravilnik da ne mogu više ta grla da budu pod subvencijama, nego da moraju biti u pedigreu. U tome ne vidim nikakvu razliku, one jedu i dalje istu hranu, na istom su terenu.“

„To ne bi bilo tako strašno, da neko razmišlja pa da kaže imate vremena da za dve godine prebacite polako svu stoku, a da nas ne uskrate za te subvencije, koje su vrlo, vrlo bitne, pogotovo u organskoj proizvodnji. Zato što je ona mnogo teža za rad nego konvencijalna“ – kaže Zvonimir Kocić.

Planovi za budućnost

Kada razmišlja o planovima za budućnost, Zvonimir je usredsređen na to da dobije što kvalitetnija grla, a poseta francuskim farmama uverila ga je da je na dobrom putu. Ono što nam ne manjka jesu prirodno okruženje i mogućnost da stoka boravi na otvorenom, a ne u halama.

„Rasa je dosta tražena. Uradili smo sada uvoz čistokrvih grla iz Francuske, da bi oplemenili svoje stado i da bi bili konkurentni na tržištu. U svakom pogledu smo za unapređenje kvaliteta.“

„Imali smo prilike da vidimo te farme u Francuskoj, sve je to fino, ali nisam video prirodne uslove, znači okruženje za sama grla. Nisam video lepša nego ova koja mi imamo, ne samo ove kod mene. Pretpostavljam da ima još lepih planina i mesta gde su ti prirodni uslovi idealni. Po mom mišljenju, ovo je za njih vazdušna banja“ – rekao je Zvonko Kocić.

Ne samo gazdinstvo porodice Kocić, već nekoliko stočara ovog kraja, uvezlo je rasna grla, kako bi poboljšali genetski potencijal sopstvenih stada. Rezultati ovoga bi tek trebalo da se vide.