Veroniki Brnji iz Kulpina ne treba budilnik. Zvuk blejanja njenog stada znak je da je vreme za buđenje i doručak. Već sa 17 godina imala je svog prvog ovna. Jedan ovan i četiri ovce ubrzo su naselile njen tor, a zanavljanjem i širenjem, Veronika je za desetak godina postala vlasnica tora za primer. Veliki deo posla sama radi i ne žali se.
„Pre desetak godina odlučili smo da ne budemo samo na običnim ovcama, već da pređamo na umatičene, i onda, 2016. godine, sam ja konkurisala u Pokrajini, i dobila sam bespovratni kredit za kupovinu umatičenih grla ovaca, i je tako smo ušli u priči Ile de France. Od 2016. godine ja imam svoj stado, trenutno imam 40 grla, od toga su 2 ovna i 38 ovaca. Što se tiće jagnjenja i posla oko njih ja sam zadovoljna , sada ih imam nešto manje ali je ovo taman broj grla koji mogu da ispratim.“ kaže Veronika.
Ova 29togodišnja ambiciozna devojka ima stalan posao, te su njene ovce naučile da se ravnaju spram gazdaricinih smena. Nisu gladne, u čistom su i retko kada se bune, dodaje kroz šalu Veronika.
Ovčarstvo – velika ljubav
„Ovo mi je ljubav, ovo više iz ljubavi radim, zato što, ne znam, volim i da vozim traktor, da idem na njivu, kada mi izbaliraju seno moja ekipa, prijatelji i ja idemo po to, uvek su oko mene moji dobri prijatelji i to mi puno znači, naravno uz očevu podršku. Pre je otac imao glavnu reč, ali od pre koju godinu dogovorili smo se da sve prepusti meni, i sada se snalazim naravno, on je uvek tu da mi pomogne, ali njega ne opterećujem više, pošto i on ima svoje poslove.“ kaže ova vredna devojka i dodaje.
„Ima posla oko jagnjadi ali to je sada sve već rutinski. Prve godine, kad sam počela sa ovcama, pošto to su bile mlade ovce, od šest meseci do godinu i po dana, i one se nikad još nisu bile jagnjile, bilo je problema. Okrenu se naopačke, krene glavom, nekrene nogicama, i sve to, i onda, brdo posla sa veterinarima da se to izvlaći napolje, da preživi, da spasimo jagnja, da spasimo ovcu, ali vremenom sam sama naučila da ih sama jagnjim, da sama ako krene nešto naopačke, okrenem, izvadim, i spasim… Mislim, sve je to, opet kažem, iz ljubavi, svakako to radim samo zato sto uživam sa ovim mojim životinjama“.
Proširenje stada
Iako je rasa Ile de France bila želja Veronikinog oca, u budućnosti, ona planira da širi stado ali i oproba se sa nekim drugim rasama.
Konkuriše za subvencije i zadovoljna je kada taj novac pokrije hranu i sve oko ovce, a svako jagnje zarada, dodaje ona.
Prijatelji su uvek tu da pomognu, dodaje kroz smeh ova devojka za hvalu, mada se momci retko hvataju posla oko ovaca. Šalu na stranu, ona sve stiže, da namiri svoje stado, da ode na posao, ima prijatelje, i društveni život.
San joj je, da sama sebi za 30ti rođendan kupi Frizijskog konja, koji izgleda kao da je izašao pravo iz bajke: blistave crne dlake, lepršave grive i moćne građe. Verujemo, da će se Veroniki san ispuniti a mi ćemo drage volje posetiti njeno gazdinstvo s proleća i uveriti se da su se dobra energija, marljivost i upornost ove devojke isplatili.
Prilog možete pogledati na sledećem linku:
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
