Dragoljub je izrazito lepo i korisno cveće koje možete da dodate svojoj bio ili organskoj bašti. Osim što će je ulepšati, ima ulogu da štiti vaše povrće, a može se i jesti. Kako se gaji dragoljub i pored kojih biljaka ga možete posaditi saznaćete u narednim redovima.
Dragoljub je jednostavan za uzgoj, a dostupan je u mnoštvo varijanti, od puzavica do kompaktnih biljaka u nekoliko živih boja. Izuzetno dobro raste u kontejnerima, a može se koristiti kao pokrivač tla ili da doda visinu i dimenziju u vertikalnim strukturama. Takođe, odlično izgleda i kao ukrasna biljka na prozoru, ako mu dozvolite da pada niz saksiju.
Dragoljub donosi jarke boje i cveta sve do jeseni. Možda najinteresantniji atribut ove biljke je njegovo jestivo svojstvo.
Dragoljub i udružena sadnja
Osim što su cvetovi jestivi, ukusni i bogati vitaminima, dragoljub pruža mnoge prednosti drugim biljkama u bašti, ukoliko ga posadite pored njih. Udružena sadnja će povećati atraktivnost vrta, a biljke u njemu će bolje napredovati i bolje se boriti portiv napada štetočina. Pored toga, dragoljub privlači dobre insekte, oprašivače i pojačava ukus mnogim vrstama povrća. Pronalaženje onoga što dobro funkcioniše zajedno i učenje o tome kako pojedine biljke mogu da pomognu jedna drugoj može značajno da pobošlja produktivnost vaše bašte.
Dragoljub je biljka koja se često koristi kao zamka da privuče lisne vaši i druge štetočine. Na taj način, dragoljub može da spasi paradajz i tikvice. On, takođe, privlači i dobre insekte koji su u ovom svetu grabežljivci i napadaju štetočine, kao što su pomenute lisne vaši.
Dragoljub možete posaditi pored sledećeg povrća:
Uzgoj dragoljuba
Seme dragoljuba se seje direktno u zemlju, otprilike u rupu 1 cm dubine i na razmak oko 30 cm. Uzgoj možete ubrzati tako što ćete seme posejati u zatvorenom prostoru 4-6 nedelja pre poslednjeg mraza i posaditi rasad direktno u zemlju. Biljke niču za 7-10 dana nakon sejanja.
Dragoljub nije izbirljiv kada je u pitanju vrsta zemlje. Dobro raste i u prosečnom i lošem zemljištu, ali mu svakako treba dobro drenirano tlo sa optimalnim pH od 6,5. Zapravo, previše plodno tlo može da dovede do toga da biljka previše proizvodi listove, a manje cvetove.
Ova biljka voli sunce, pa je najbolje odabrati lokaciju koja prima najmanje 6-8 sati sunčeve svetlosti. Može da toleriše delimičnu senku, ali neće cvetati u svom punom potencijalu.
Što se tiče zalivanja, najbolje je da to radite barem jednom nedeljno ili kada vidite da je zemlja suva. Ove jarke cvetnice su inače jako tolerantne na sušu, ali ukoliko želite biljku sa obiljem cveća i bujnim lišćem, neophodno je da je zalivate i održava. To podrazumeva da uklonite istrošene listove i cveće.
Uobičajene bolesti i štetočine
Dragoljub napadaju lisne vaši. Kao što smo napomenuli, često se koriste kao žrtveni usev u povrtnjacima kako bi lisne vaši udaljili od proizvodnih biljaka. Ukoliko vidite lisne vaši na cveću možete se protiv njih boriti snažnim mlazem vode iz creva, što je dovoljno da ih skinete sa biljke.
Dragoljub u kuhinji
Kako smo već napomenuli, dragoljub je jestiva biljka. Poznato je da sadrži dosta vitamina C, a veruje se da ima lekovita svojstva. Cvetovi mogu biti vrlo zanimljiv dodatak salatama, supama, sendvičima, letnjim jelima, kao i dezertima. Na primer, možete pripremiti zelenu salatu sa dragoljubom, paradajzom i kuvanim jajima. Seme se može koristiti u kuhinji kao kapar.
Izvor: Kellogggarden
