Svi su složni oko toga da ne bi trebalo da nam bude primarna prodaja i izvoz poljoprivrednih proizvoda i da bi trebalo da unapredimo naše prerađivačke kapacitete. Iako ne postoji strategija koja bi proizvođače usmerila ka onome što bi bilo dobro da se prerađuje, jer imamo zemljište i sorte koje odgovaraju daljoj preradi, čini se da su poljoprivredni proizvođači osvestili ono što zovemo dodatna vrednost.
„Važan je dizajn, ambalaža, marketing… Kada se stvori jedan proizvod put do plasmana je težak, do pozicioniranja na ino tržište. Svi idemo na to da se proizvodi plasiraju na ino tržište, konkurencija je tamo značajna, ima mnogo elemenata koje je potrebno da bi se postigla robna marka proizvoda sa geografskim poreklom, prihvatljivom cenom, a koja je i prijemčiva za kupce koji posećuju velike markete gde imaju veliku ponudu, a da se odluče za proizvod iz Srbije, na tome zaista treba i poraditi“ – rekla je Jasmina Prodanov, konsultantkinja za mala i srednja preduzeća.
Problemi sa kojima se organski proizvođači kod nas suočavaju su nedostatak odgovarajućeg semenskog materijala, neusklađenost liste dozvoljenih sredstava sa onom koja je na raspolaganju proizvođačima iz EU i nedovoljna izdvajanja države kroz subvencije.
Udruživanje kao neophodnost
Međutim osim ovih proizvođačkih muka, poljoprivrednici posebno oni mali, imaju problem i sa plasmanom na tržište i promocijom proizvoda. „Zbog toga je bitno udruživanje. To mogu da ostvare uključivanjem u klaster ili udruživanje po vrsti proizvoda gde će im klaster za organsku proizvodnju, savetodavno ih uključivati i pratiti dalji razvoj.“
„Nemoguće je da sve to postignu sami, uvek je uključena cela porodica u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Nemoguće je postignuti toliko angažovanje u radu, da bi stvorili proizvod za tržište i da rade papirologiju, vode knjige, a znamo da se svake godine obnavljaju sertifikati za organsku proizvodnju“ – kaže Jasmina Prodanov.
IPARD i za organske proizvođače
Naše poljoprivrednike, pa i one iz organske proizvodnje dočekaju i sredstva iz IPARD programa, a da bi konkurisali biće potrebna i dodatna edukacija.
„Kod IPARD programa potreban je tehnološki projekat ako je reč o nekoj preradi. Ukoliko je reč o objektima, takođe građevinski projekti i sva potrebna prateća papirologija i sve to usklađeno sa standardima EU. To se zahteva kod realizacije IPARD programa.“
„Sve to može da realizuje jedna stručna ekipa. Tendencija je da savetodavne službe pomažu i to je dobro, ali to neće biti dovoljno, zato što ni oni nisu toliko velikog kapaciteta da bi toliko pokrili zainteresovanost za realizaciju bespovratnih sredstava koja su moguća ostvariti kroz IPARD programe“ – rekla je Jasmina Prodanov.
Kada počnu IPARD fondovi da se koriste iznos se povećava iz godine u godinu, tako da se na sedmogodišnji period na koliko se sredstva EU programiraju može da dostigne 175 miliona evra.
