Iako je 2013. godine dobio sertfikat za organsku proizvodnju, Dragan Aćimović iz Futoga je, kako kaže, mnogo duže u toj priči, tačnije, samo je nastavio porodičnu tradiciju koju je započeo njegov deda baveći se proizvodnjom povrća bez upotrebe hemije. Iskustvo njegovog dede, pa oca, mu je itekako pomoglo da svoju zvaničnu priču postavi na zdrave osnove, jer proizvoditi zdravo organsko povrće i voće nije ni malo jednostavan zadatak koji iziskuje puno truda, učenja, znanja, ističe Dragan. Naš domaćin tokom godine proizvodi krompir, šargarepu, blitvu, peršun, futoški kupus, maline, višnje, jagode i još dosta toga što mu služi kao ispomoć u proizvodnji ovih biljnih vrsta.
“Mušterije traže da imamo što raznovrsniju ponudu. Uvek nas pitaju šta sledeće stiže. Trudimo se da imamo više vrsta povrća, voća, ali se plodored mora poštovti. Neke biljke gajimo, iako nam se uopšte ne isplate, ali su neophodne u ciklusu proizvodnje, imaju svoju važnu ulogu.” – ističe Dragan.
Ko su dobre komšije u bašti?
Zato naš domaćin radi puno začinskog bilja koje ne iznosi na tržište, ali koje mu služi za zaštitu gajenih biljaka. Iskoristili smo priliku da ga pitamo koje su to kombinacije provereno dobre.
“Uz kupus sadimo bosiljak, jer on svojim mirisom tera insekte. Pre same proizvodnje morate se upoznti sa čitavom filozofijom, morate naučiti ko se s kim slaže, ili ne slaže, koje biljke teraju insekte, koje štite od bolesti itd. Neke biljke uopšte ne iznosimo na tržište, one su ovde iz drugih razloga. Četvrtinu površine koju obrađujem, ja praktično ne koristim za tržište. Neke sejem samo kao zeleno đubrivo, grašak recimo zaoremo kada je najrobusniji, kada krene da cveta, pre nego što počne da naliva zrno.” – dodaje naš domaćin.
Aćimovići proizvode i jagode u plasteniku, a kada pričamo o njihovoj zaštiti, dobar komšija im je beli luk, ističe naš sagovornik. Nakon ove sezone, jagode se sele na drugo mesto, a na isto se mogu vratiti tek nakon 8 godina, dodaje Dragan. Neophodno je zameniti živiće, a naš domaćin ih sam razmnožava. Iz ove jedne sadnice, može da dobije 10-ak izdanaka.
“U konvencionalnoj proizvodnji jagode po živiću dobijete 800-1200 grama, a ja u organskoj 100-300 grama. I to može samo uz puno brige, preventive. Beli luk je tu važan, kao i kopriva za imunitet biljke.” – ističe Dragan Aćimović.
Proizvodnja semena
Naš domaćin inače sva semena proizvodi sam, a to je još jedna proizvodnja na istom gazdinstvu , koja iziskuje puno znanja, veštine, ali i vremena,dodaje Dragan.
“Na primer za seme šargarepe je neophodno bar 2-3 godine. Kada šargarepa počne da cveta, uzimamo najkrupnije seme. Onda to seme sejete tek sledeće godine. Ali to je već treća godina.” – kaže naš sagovornik.
Potražnja za organskim povrćem i voćem postoji
Svoje proizvode naš domaćin plasira na Limanskoj pijaci u Novom Sadu i to samo vikendom. Potražnje za organskim povrćem i voćem svakako ima, a bilo bi je i više kada bi platežna moć ljudi bila bolja, ističe Dragan. Što se podsticaja tiče, grad Novi Sad tu odskače, što itekako znači proizvođačima, dodaje naš sagovornik.
“Kada bismo sve mogli da plasiramo po realnim cenama, koliko ovo povrće i voće zaista vredi, subvencije nam ne bi bile neophodne. Međutim, platežna moć nije zadovoljavajuća, tako da je podrška države neophodna kako bi bilo što više organskih proizvođača.” – smatra Dragan Aćimović.
Organska proizvodnja je filozofija života, pre svega, ističe Dragan, a kada se upoznaš za značajem proizvodnje hrane bez hemije, e tek onda treba da uđeš u čitavu priču, jer imaš motiv da proizvedeš što zdraviji proizvod. Naš domaćin se organskom proizvodnjom bavi na jednom hektaru, a za ovu godinu ima prijavljeno čak 20 kultura.
