Čičoka, artičoka, štira, rabarbara, habanero, bamija, slatki krompir batat, samo su neke od stotinu egzotičnih i domaćih vrsta organskog povrća, voća, začinskog bilja, žitarica i mesa, po kojima su Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina prepoznatljivi na domaćem tržištu. Tatjana je, inače, po struci arhitekta, te joj je beg iz urbanog okruženja bio i nepoznanica ali i svojevrsni izazov.
Kada se pojavila ideja o salašu kao alternativa, kaže da ju je oberučke prihvatila. Međutim, kada im je priroda zadala prve „testove izdržljivosti“, entuzijazam je pomalo splasnuo. No, dodaje ona, odustajanja nema, samo prilagođavanja datim okolnostima.
Uz posao u gradu i obaveze oko porodice, uspeva ova mlada žena da se posveti i poljoprivrednim radovima, jer, kako dodaje Tatjana, priroda ne može da čeka.
Prelazak sa vrelog asfalta u divlju prirodu
Prvobitna želja njenog supruga, Zoltana, informatičara po zanimanju, a gorštaka u duši, bila je da se bave organskim stočarstvom i to na glamočkoj visoravni, 15 kilometara od prvog komšije. Želeo je, kaže Zoltan, da se izoluju od savremenog načina života ali ih ni na ušuškanom temerinskom salašu, nedaće nisu zaobišle. U gradu ste, kaže Zoltan, donekle u mogućnosti da organizujete svoje vreme, na salašu je ćudljiva priroda ta koja vam određuje dnevni tempo.
Prelazak sa vrelog asfalta u divlju prirodu bio je u početku stresan sa celu porodicu, priča nam Zoltan i konstatuje da je svaki početak težak ali da su se naoružali strpljenjem i ljubavlju ali i znanjem.
Prva stvar koju su morali da savladaju jeste period konverzije. Zoltan je za ovu svrhu napravio „eko-koridore“ od lucerke, morača i kukuruza dok je na samoj parceli koristio kadificu i kombinaciju bosiljka i ljute paprike.
Kvalitet i ukus – jedini imperativi
Uprkos činjenici da je rad na otvorenom polju izuzetno iscrpljujući, ne bi se menjali za ponovni život u gradu. Najzadovoljniji je nesumnjivo, kada nakon napornog radnog dana, ubere zdrave i lepe plodove, koje su, neretko, unapred rezervisale stalne mušterije. Zoltan kaže da oni ne teže tome da im u bašti niknu estetski idealni proizvodi već se bore za to da ih kvalitet, a pre svega ukus održi u redu najuspešnijih u toj branši.
To im je, doduše, kako uz osmeh dodaje, maksimalno skratilo miran san i odmor ali da su se svega toga svesno odrekli u trenutku kada su se striktno odlučili za organsku proizvodnju.
Ovaj mladi i ambiciozan novosadski bračni par, video je u toj proizvodnji svoju perspektivu pre 3 godine, i uprkos tome što taj posao iziskuje potpunu posvećenost, hrabro se hvataju u koštac sa problemima koje im priroda iz dana u dan zadaje. Reč „spasavanje“ im je najčešća koju razmenjuju u danima sezone.
Nedavne obilne kiše zadale su im dodatne glavobolje, s obzirom na to da im je korov nabujao i teško ga je bilo iskoreniti, tim pre što se na njihovim poljima gotovo sve radi ručno. Trenutno su, kažu, u misiji spasavanja slatkog krompira batuta, po kojem su prepoznatljivi, budući da su jedini sertifikovani proizvođači tog povrća kod nas.
Problema uvek ima
Ni sam ne zna, kaže Zoltan, precizan broj voćnih, povrtarskih vrsta, žitarica i mesa koje godišnje proizvedu „golim rukama“. Taj asortiman nameravaju da proširuju i njihov razvoj žele da ide u pravcu održivog i maksimalno ekološkog.
Idei kaže da se teško dolazi do kupovnog semena te su počeli sami da ga proizvode. Nije jednostavno naći ni kvalitetna, a povoljna zaštitna sredstva. Trenutno koriste samo soda bikarbonu, koprivu i mleko, kako bi sačuvali svoje plodove. Jednako je, kaže, teško doći i do obučene radne snage.
Nedostaju i podsticajna sredstva kako bi mogli da unaprede proizvodnju. Idei navodi da su od samog početka izraz biodiverzitet, odnosno biološku raznovrsnost, shvatili u punom smislu te reči te su svoju proizvodnju zasnovali na preko stotinu vrsta voća i povrća. A ona treba da se razvija, kako ističe, u pravcu permakulture – vrta u skladu sa prirodom.
Ogromna je razlika, osim u pristupu proizvodnji, između organskih i konvencionalonih proizvođača, napominje Tatjana, koja u praksi, na otvorenom polju, svakog dana dolazi do novih saznanja u sve ekstremnijim uslovima i iznalazi najpovoljnije načine za saniranje šteta.
Zaokružen ciklus organske proizvodnje
Uspeli su da zaokruže ciklus organske proizvodnje te se sa njihovog salaša, uz pasji lavež, odnedavno mogu čuti i koze, mangulice i morke.
Na salašu Idei, kako kažu, i dalje će se proizvoditi maksimalno kvalitetno, jer samo proizvodi koji se odneguju u skladu s organskim principima imaju ukus koji traže potrošači. Napominju da cene njihovih proizvoda, koje mahom prodaju na pijaci i putem kućne dostave, jesu veće u odnosu na industrijske, ali se ne mogu porediti s cenama organskih proizvoda koje ostvaruju potrošači u razvijenim zemljama sveta.
Opširnije pogledati u prilogu.
