Kala je kroz vekove imala različita duhovna i emotivna simbolička značenja, a svojom raskošnom lepotom bila je inspiracija mnogim umetnicima. Ovaj tradicionalni simbol venčanja, ponovnog rađanja ali i žalosti, mnogim proizvođačima cveća takođe predstavlja nadahnuće ali i sigurnu egzistenciju, decenijama unazad.
Porodica Sitaš nije jedina koja se u banatskom selu Mužlja bavi proizvodnjom kala, ali su se svojim predanim radom i kvalitetom rezanog cveća uspeli održati u samom vrhu više od 25 godina. Iako su našoj sagovornici Rozaliji, brojke i kalkulacije bile prva ljubav, nakon što je firma u kojoj je 22 godine radila kao ekonomista otišla u stečaj, posvetila se cvećarstvu.
Od jednog džaka lukovica do 16 plastenika
Iako je prvi džak lukovica koji su naručili iz Mađarske ostao netaknut i zanemaren u podrumu, s obzirom na to da se porodica Sitaš početkom 90-tih bavila povrtarstvom, poslušali su preporuku rođaka i podigli svoj prvi plastenik sa kalama.
Danas ih imaju 16 u kojima ostvaruju dnevnu proizvodnju od oko 3 hiljade cvetova, naročito u prvim prolećnim danima, kada im počinje sezona prodaje. „Miholjski dani“ idealni su za boravak u plastenicima i za obavljanje jesenjih radova, zadovoljno dodaje Rozalija kojoj su kale omiljeno rezano cveće.
Dekorativne a lake za održavanje
U danima snimanja priloga, imali su pune ruke posla oko sadnje ali i pripreme za zimsko mirovanje. Gajenje kale znatno je jednostavnije u odnosu na neke druge vrste cveća, ističe Rozalija i dodaje da se jednom zasađena lukovica kale, menja tek za nekoliko godina. Uz pravilnu negu i tretiranje, kvalitetne cvetove može davati godinama.
Posao berbe u celokupnom procesu je, kako ističe ova Mužljanka, možda i najteži jer se cvetovi beru svakodnevno. Jedan deo se odmah dostavlja kupcima dok se ostatak čuva u hladnjačama.
Tajna je u dugovečnosti
Rozalija nam objašnjava kako da prepoznamo kvalitet prilikom kupovine. Prva stvar na koju će svaki kupac obratiti pažnju jeste veličina samog cveta ali jednako važna je i dužina i debljina stabljike.
Tajna kvaliteta je u dugovečnosti, ističe ova poznata cvećarka, odnosno koliko dugo će kala ostati sveža od trenutka berbe. One bi, dodaje ona, trebalo da sačuvaju vitalnost i do 15 dana u vazi. A da biste postigli sve te zahteve neophodno je da kalama obezbedite kontrolisane uslove.
U postizanju kvaliteta pomažu i razni preparati za podizanje otpornosti ali i za pospešivanje beline cvetova. Bez grejanja, naročito tokom ekstremnih zimskih dana, proizvodnja bi bila nezamisliva, zaključuje ona.
Maksimalna posvećenost 365 dana u godini
Kalama najviše odgovara glineno zemljište slično močvarama sa puno humusa i hranljivih materija ph vrednosti 6-7. Sitaševa napominje da im banatska, peskovita zemlja izuzetno pogoduje, a da je od pojedinih proizvođača iz Leskovca dobila povratnu informaciju da su im prinosi ali i kvalitet cvetova znatno lošiji, jer u Jablaničkom okrugu dominira potpuno drugačiji tip zemljišta.
Bez navodnjavanja nema ni uspešne proizvodnje te su Sitaševi od samog početka, gotovo u svim svojim plastenicima, obezbedili i sisteme za navodnjavanje „kap po kap“.
Ovim zelenim listovima i još uvek malom broju cvetova, koji su sramežljivo pozirali našoj kameri u poslednjim danima oktobra, već na proleće pridružiće se hiljade belih „glavica“. Rozalija ponosno ističe da se svih ovih godina nisu suočavali sa bolestima svojih biljaka jer su im maksimalno posvećeni svih 365 dana u godini.
Profitabilni cvet koji se može gajiti cele godine
U njihovoj ulici ima čak 5 porodica koje proizvode kale, ali svi funkcionišu nesmetano i primer su dobre poljoprivredne prakse. Zdrava konkurencija, kako dodaje naša sagovornica, uvek je dobrodošla. Ono što im nedostaje jeste veći broj berzi cveća sa distributivnim centrom, koji bi doprineli razvoju te lepe i unosne delatnosti u Srbiji.
To bi im otvorilo vrata na tržište u regionu ali i na pijace evropskih zemalja, smatra ona. Strogi kriterijumi i komplikovana papirologija glavni su razlozi što njihov izvoz nije intenzivniji a prodaja dinamičnija.
Njihove kale, za sada su našle svoj put do kupaca u Sloveniji i Bosni i Hercegovini a voleli da se probiju i na rumunske i bugarske pijace.
Bez ljubavi prema cvećarstvu nema ni uspeha
U nekoliko navrata su do sada koristili podsticajna sredstva Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede za podizanje plastenika, kao i za izgradnju hladnjače, koja im je, zbog tropskih vrućina poslednjih godina, postala neophodna, kako bi uspeli da sačuvaju svežinu svog cveća do plasmana na novosadske i beogradske pijace.
Nosili su se mišlju da prošire asortiman i tržištu ponude i druge vrste cveća ali su od te ideje odustali i sve svoje znanje i iskustvo usmerili na kale. Rozalija kaže da su suprug i ona dovoljno ulagali u proizvodnju i zadovoljna je što je i njen sin u tome prepoznao svoju perspektivu, rukovodeći se, pre svega, ljubavlju prema cveću, bez koje, dodaje na kraju ona, nema uspešnog napredovanja.
Opširnije pogledati u prilogu.
