Kada je pre pet godina svoje zastarele plastenike zamenio savremenim, Aleksandar Moravčević imao je ambiciozne planove. Iako je zadovoljan postignutim rezultatima, pre svega paradajz koji proizvodi, kaže da je „gorak hleb“ koji jedu domaći povrtari. Ukoliko ih država uskoro ne zaštiti, „ugušiće“ ih nelojalna konkurencija, smatra Aleksandar. Njega, kako je naglasio, nije napuštao sportski duh nijednog trenutka, jer ima zacrtan cilj i želi da istrči trku do kraja.
„Zadovoljan sam postignutim ali sam nezadovoljan dostignutim.“– Tako nam odgovara Aleksandar Moravčević iz Zaklopače, na naše pitanje: ima li razloga za pozitivnim stavom, kada sagleda dosadašnje rezultate na porodičnom gazdinstvu. Život ga je, kako kaže, naučio da u svakom čoveku mora da tinja minimalna doza nezadovoljstva. Na taj način bi neprestano bio motivisan da menja svoje loše poslovne poteze i popne se za stepenik više na lestvici uspeha. Njegovi koraci su, kako uz osmeh dodaje, možda sporiji ali stabilni i odlučni.
Osluškivati svetske trendove u povrtarstvu
Bez praćenja savremenih trendova, domaći proizvođači teško da mogu da očekuju veći prodor na strane pijace, smatra ovaj svestrani proizvođač. Trebali bi da se ugledamo na španske kolege, kaže on. Oni su nedostatak pojedinih povrtarskih i voćarskih kultura, van sezone, uspeli da iskoriste kao svoju razvojnu šansu. Upravo na tome će i porodica Moravčević raditi. Proizvodiće paradajz i iznositi ga na pijacu u aprilu, kada tezge još uvek nisu preplavljene tom namirnicom. Na taj način će, smatra Aleksandar, uspeti da postanu konkurentniji i prepoznatljiviji na tržištu.
Starinski plastenik od pruća zamenjen profesionalnim
Imali su Moravčevići oduvek baštu, kojom su s proleća i tokom leta, dominirale razne boje, kakav im je bio i asortiman. Aleksandar kaže da su mu još uvek žive slike iz detinjstva, kada je pomagao svojoj baki Zlati da oberu bogate i zdrave plodove paradajza. Kako zadovoljnog izraza lica dodaje, isto to čine i tolike godine kasnije, ali u savremenom plasteniku sa navodnjavanjem. Ovo je peta godina, od kako se gazdinstvo Moravčevića još sa obližnjeg puta prepoznaje po tom plasteniku.
„Zeleni prsten“ – projekat za zaštitu domaćih proizvođača
Projekat Grada Beograda „Zeleni prsten“, imao je za cilj da osposobi poljoprivrednike iz okolnih sela, da modernom proizvodnjom spreče tadašnji veliki uvoz stranog povrća i voća i ponude beogradskom tržištu domaće i kvalitetne proizvode. Prema rečima našeg sagovornika, mnoga od gazdinstava, koja su se 2014. godine, upustila u taj poslovni rizik, vremenom su odustala. Njega, kako je naglasio, nije napuštao sportski duh nijednog trenutka, jer ima zacrtan cilj i želi da istrči trku do kraja. Iako su i njegov mlađi brat Miroslav i on prezaduženi bankarskim kreditima, i rade više poslova, kako bi uspeli da ih vraćaju, Aleksandar kaže da ih još uvek nije napustio optimizam. Iako prate sve pogodnosti i državna podsticajna sredstva koja se nude poljoprivrednicima, kaže da bi podizanje novih kredita za njih predstavljalo svojevrsnu Pirovu pobedu – stigli bi brže do cilja ali bi platili previsoku cenu.
Novi krediti – Pirova pobeda za proizvođače
Pohvalno govori Aleksandar o svim ponuđenim projektima za mlade poljoprivrednike ali smatra da bi period njihove otplate trebalo da bude produžen. Pravilnici bi trebali da budu jasnije definisani kako bi i oni manje edukovani proizvođači mogli da ih razumeju. U današnjim uslovima poslovanja i neregulisanim tržišnim okolnostima, samo najsnalažljiviji uspevaju da se izbore za svoje „mesto pod suncem“, ističe on. Prema njegovom mišljenju, neophodno je da se kompletna društvena klima u zemlji promeni, koja bi dovela do povećanja kupovne moći stanovnika. Ovako su sami proizvođači prinuđeni da prodaju svoju robu u bescenje i da godinama posluju na pozitivnoj nuli.
Albanski paradajz oborio cenu domaćem
Domaće tržište prezasićeno je uvoznim paradajzom iz Albanije, lošijeg kvaliteta ali nerealno nižih cena. Onda je jasno zašto se sve veći broj povrtara odlučuje na odustajanje i što im plastenici služe za odlaganje starih stvari u domaćinstvu. U plasteniku porodice Moravčević i ovih dana rade punom parom. Zadovoljni su kvalitetom ali i rodom svog paradajza. Sa 1600 stabljika očekuju rod od oko 8 tona te povrtarske kulture. Nisu im, dodaje on, potrebni digitroni, računice, u ovakvim tržišnim okolnostima, gotovo da i nemaju. Trenutna cena od 60 dinara za kilogram paradajza, dolaskom konkurentskog albanskog paradajza, biće, neminovno, oborena na 20 dinara. Aleksandar kaže da ni brojni apeli domaćih povrtara da se stane na put nelojalnoj konkurenciji i da se zaštite domaći proizvođači, do sada nisu urodili plodom.
Udruživanjem do izvozne konkurentnosti
Svestan je Aleksandar da bez sistema za zagrevanje plastenika, ne može da ponudi tržištu svoj paradajz u svako doba godine. Samim tim i da postigne više cenu za njega. Uz proširenje asortimana, to će mu biti jedna od najvažnijih investicija u narednoj godini. Ovaj ambiciozni proizvođač, voleo bi kada bi i drugi vršnjaci njegovog brata Miroslava i njega, sledili njihov primer. Na kraju našeg razgovora, ukazao je na neophodnost udruživanja proizvođača. Kako zaključuje, samo sa većim količinama može se postići konkurentnost na tržištu.
