Na teritoriji opštine Batočina je krajem prošle godine dodeljeno 8 plastenika mladim bračnim parovima iz ruralnih sredina. Vrednost jednog plastenika sa montažom je oko 270.000 dinara. Sredstva su obezbeđena od strane Ministarstva bez portfelja zaduženog za demografsku i populacionu politiku, kao i iz budžeta opštine Batočina. Jedna od dobitnica plastenika je i Mirjana Mijailović iz sela Kijevo koja kaže da su konkurisali, jer će im proizvodnja povrća biti dodatna delatnost u okviru njihovog poljoprivrednog gazdinstva.
“Konkurs je bio za mlade bračne parove, s tim da je jedno mlađe od 40 godina, da imamo bar jedno dete. Konkurisali smo i prošli, pa ćemo sad probati da se bavimo i plasteničkom proizvodnjom povrća.” – priča nam Mirjana.
Cilj konkursa bila je pomoć mladim bračnim parovima sa decom, koja žive u selima opštine Batočina kako bi se osnažila njihova domaćinstva. Mijailovići se inače bave povrtarstvom, ali za sopstvene potrebe. Na ovaj način će svoje proizvode sada moći ponuditi na lokalno tržište. Mirjana kaže da će ove proizvodne sezone ispitivati tržište, te se nada da će već dogodine čitavu priču i uozbiljiti.
“Plastenik je 20×8, koštao je nešto ispod 3000 eura, potpuno je opremljen i montiran. Ima kap po kap, sistem za orošavanje itd. Sad samo da počnemo da radimo.” kaže Mirjana.
Pčele i plastenici
Batočina je pre svega poljoprivredna opština, u kojoj se meštani bave mahom svaštarenjem: ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom. Naša sagovornica kaže da tako mora, kako bi se opstalo. Oni se konkretno bave pčelarstvom, a plastenička proizvodnja će biti značajna dopuna njihovom kućnom budžetu. U pčelarsku proizvodnju uključeni su svi članovi porodice, te im je to sada osnovna delatnost. Trenutno imaju 80 košnica, sa tendencijom proširenja proizvodnje, jer je njihov sin pokazao veliko interesovanje za pčelarstvo. Godina koja je iza njih nije bila plodonosna, ali nova sezona stiže, te se nadaju boljem.
“Sezona je bila loša, zbog kiše. Kada je bagrem cvetao padala je kiša, bilo je vetrovito. Jako smo malo izvrcali, ali nadamo se da će biti bolje. Ovde ima dosta bagremove paše, bukvalno u selu, a na suncokret idemo u Vojvodinu.” – priča Mirjana.
Inače, u selu Kijevu ima dosta pčelara sa većim ili manjim brojem košnica. U blizini je bagremova paša, a pozitivno je i to što se sve veći broj mladih uključuje u ovu granu poljoprivrede.
Mijailovići med uglavnom prodaju na veliko, dok manje količine prodaju od kuće svojim stalnim mušterijama. Do sada su proizvodili samo med, a sa proširenjem pčelinjh društava, kupcima će ponudi i još nekoliko pčelinjih proizvoda. Inače, Kijevo smo obišli na samom kraju januara, tokom jednog sunčanog dana, te smo imali priliku da vidimo kako pčele izleću na svoj pročisni let. U dobroj su kondiciji, kažu nam naši domaćini, te se nadaju da će ovogodišnja bagremova paša biti bogatija i da će ih vremenske prilike poslužiti za razliku od prethodne sezone.
