Povrtarska proizvodnja u selu Glogonj

0
1651
Agrosaveti - Povrtarska proizvodnja Glogonj 02

Dragana Lazarevića iz sela Glogonj kod Pančeva i po kišnom danu zatekli smo na njivi kako priprema povrtarske proizvode za tržište. Više od dve decenije povrtarska proizvodnja je grana poljoprivrede, koja je tradicionalno, svojstvena ovom selu. Ali poslednjih godina polako posustaje. Jedan je od brojnih proizvođača koji smanjuje svoje površine pod povrtarskim kulturama i prilično je realan kada je cela slika povrtarstva u Srbiji u pitanju.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

„Ovo selo je tradicionalno okrenuto proizvodnji mladog krompira. Pored toga smo počeli da proizvodimo kupus i ostale kupusnjače. Svako pokušava nešto novo da unese da bi na ovom tržištu uspeo. Ozbiljnije sam počeo da se bavim pre nekih 20-tak godina. Radio sam negde oko 9 lanaca, sada sam „sišao“ na 4 sa tendencijom da se i to još više smanji. U poslednje vreme je hiperprodukcija povrća. Tržište je suženo, spali smo na trgovinu sa nakupcima koji uzimaju našu zaradu“ – kaže Dragan.

Konkretnije gledano ovaj proizvođač, ma koliko bio veran porodičnom nasleđu i tradiciji sela, kaže da je računice sve manje i manje, a godine sve teže za povrtare.

Adama Sultan 1120x180

Kada je odabir povrtarskih kultura, koje će po sezoni gajiti, u pitanju, Dragan kaže da, osim standardnog, mladog krompira, ostale manje više diktira tržište.

PROČITAJTE I...  Uzgoj KUPUSA: Praktični primeri četvorogodišnjeg plodoreda

„Kao prvu kulturu sam imao mladi krompir, a sada imam jedan lanac kelja pupčara, oko 40 ari imam karfiola, oko 40 ari brokolija i ostalo je kupus – saznajemo od Dragana.

Aneri Galenika 1120x185px

Dok je ratarima teško, povrtari se ne žale

Za razliku od ratara, koji još sabiraju gubitke, naš domaćin ne krije da ovo nije bila loša godina za povrtare kada je rod u pitanju. To je međutim imalo i veću cenu jer je povrće trebalo i sačuvati od suše.

Ipak, kada je ova sezona u pitanju, poseban izazov za povrtare bio je i održati kvalitet povrća u izuzetno sušnoj godini.

„Na primer karfiol je veoma zahtevan. On je toliko osetljiv, pogotovo u letnjem periodu, sklon je bolestima. Ako zalivate stalno, pri temperaturi od 40 i više stepeni, tu mora da dođe do nekih funkcionalnih promena. Mora da se pazi kako se zaliva, da se zaštiti. Na kraju kada se saberemo, dolazi se do toga da je proizvodnja preskupa da bi mi mogli da profitiramo iz toga“ – ističe naš domaćin.

PROČITAJTE I...  Uzgoj i seča KUPUSA u Saraorcima

Dobrog semena ni za leka

Nabavka kvalitetnog semena takođe je jedan od problema u početku povrtarske sezone.  Na kraju sezone je to naplata i nakupci, kada je plasiranje proizvoda na tržište u pitanju, kaže Dragan.

„Stalno imamo neke probleme sa nabavkom semenskog materijala. Uvek dobijamo neko seme koje nije adekvatnog kvaliteta. Kada ste osuđeni na uvoz iz Holandije, od konkurencije, oni nikada neće da vam daju prvu klasu. No ipak se nekako izborimo, ali najveći problem počinje kada treba da prodamo. Opet onaj krajnji kupac plaća debelo, a mi od toga nemamo ništa. Na našu otkupnu cenu, koliko nam oni (nakupci) odrede, mi dobijamo najmanji deo sa kojim treba da pokrijemo sve troškove, a njima je profit uvek u džepu i svakog dana znaju koliko su zaradili“ – ogorčen je Dragan.

I na kraju, Dragan Lazarević još uvek ne odustaje u potpunosti od povrtarske proizvodnje. To da je borac pokazuju dobri prinosi po kulturama i u ovoj godini. Ostaje samo kraj godine da pokaže rezultate, i u potrošnji, i u zaradi, a i u tome da li će ovaj proizvođač još smanjivati površine koje radi.

PROČITAJTE I...  Začinska paprika – crveno blago i brend Srbije

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstPotencijali Vojvodine za proizvodnju energije iz biomase
Sledeći tekstKubota mehanizacija iz Milurović komerca

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime