Mladi poljoprivrednici u Srbiji su godinama unazad uživali uglavnom deklarativnu podršku nadležnih u državi, te bi ta pomoć, po mišljenju devetnaestogodišnjeg povrtara, Stanka Pejića iz Futoga, trebala da postane transparentnija i konkretnija, bez zadrške i uslovljavanja. Njegov brat Lazar i on su, kako nam je rekao, odlučili da se profesionalno bave agrobiznisom, nastavljajući višedecenijsku porodičnu tradiciju, i žele da stiču nova znanja i usavršavaju se, kako bi išli u korak sa savremenim trendovima u povrtarstvu.
Posao u gazdinstvu funkcioniše kao švajcarski sat
Obaveze u gazdinstvu su ravnomerno podeljeni, u zavisnosti od afiniteta članova porodice. Njihov otac je zadužen za nabavku repromaterijala, Lazar je zadužen za radove u polju i održavanje mehanizacije, dok se Stanko najbolje snašao u „svetu marketinga“ i prodaje. Upravo zahvaljujući svojim menadžerskim i marketinškim veštinama, ovaj ambiciozni proizvođač je uspeo da “probije” njihovo povrće, pre svega krompir i šargarepu, na tržišta u regionu, ali i šire.
Stanko kaže da se poslednjih nekoliko godina tržište prezasitilo povrtarskim kulturama, da se pojavilo puno novih proizvođača, te je konkurencija veoma oštra. Pejići su izvozno orijentisano gazdinstvo, pedeset posto svoje robe izvoze u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Hrvatsku, a ostatak se prodaje u hipermarketima u Srbiji.
Kako ističe, savremena mehanizacija je imperativ njihove proizvodnje, bez koje ne bi mogli da zadovolje traženi kvalitet i različite zahteve kupaca.
Savremenim traktorima protiv manjka radne snage
U njihovim modernim objektima zatičemo prizor kao na izložbenom štandu nekog specijalizovanog sajma – traktori poslednje generacije, sa navigacijom, autopilotom, mašine za izvlačenje bankova, sejalica za šargarepu i drugo korenasto povrće.
Stanko kaže da su bili prinuđeni da se “naoružaju” savremenom mehanizacijom, budući da im je sve teže doći do radne snage. Na njihovim oranicama, uglavnom su angažovani vremešniji meštani, ali koji su i dalje puni radnog elana, i zadovoljni su odnosom svojih poslodavaca.
Stankovi vršnjaci i nešto stariji, ne žele da se zadržavaju u Futogu, po završetku srednje škole ili fakulteta, vade pasoše iz fioka, pakuju kofere, i kreću put evropskih zemalja. Stanko nikada ne bi napustio svoj rodni Futog, i ne razume sve one koji misle da će im u tuđini biti bolje, jer za onoga ko želi da radi, ima posla u Srbiji.
Bez bankovanja krompira, nema ni savršenih plodova
A posla, za tu uzornu porodicu iz Futoga, ima 365 dana u godini. Ovaj zaljubljenik u poljoprivredu, sa bratom i ocem, se bavi proizvodnjom krompira, šargarepe, i kupusa, na oko 200 jutara zemlje, a asortiman će, kako ističe, morati i da proširuju, kako bi odgovorili zahtevima kupaca. Od naredne godine, počeće i sa proizvodnjom crnog luka, jer se pokazalo da kada dobavljači utovaruju robu u šlepere, žele to da obave na jednom mestu.
Raznovrsnost ponude im je, kako dodaje, i svojevrsna garancija da ukoliko sa jednom kulturom ne ostvare visoke prinose, ili im je godina nepovoljna, gubitke će nadomestiti zahvaljujući nekoj drugoj biljnoj vrsti. Protiv tropskih vrućina, bore se tzv. bankovanjem zemlje, a tu operaciju je Stankov brat, Lazar obavljao u danu snimanja reportaže.
Bankovanje ili zagrtanje krompira modernom mašinom, deo je savremene tehnologije u proizvodnji ove namirnice već tridesetak godina u evropskim zemljama. Kod nas su stigle početkom dvehiljaditih godina, i bez njih nema kvalitetne proizvodnje krompira, niti lepog oblika plodova, napominje ovaj mladi proizvođač. To je mera kojom se tom krtolastom povrću obezbeđuje da ima dovoljno rastresite zemlje, da može da napravi što veći broj krtola, da one imaju lep oblik i da se mehaničkim putem uništi jedna generacija korova.
Poljoprivrednik nove generacije sa neukrotivim ambicijama
Pejići su angažovali i inženjera za zaštitu bilja, koji striktno vodi računa o zdravstvenoj bezbednosti plodova, koji se proizvedu na njihovim njivama. Pre svake distribucije, radi se fitopatološka analiza, koja je do sada uvek potvrđivala da ta porodica vodi računa o strogim zdravstvenim kriterijumima.
Porodica Pejić je visoko zacrtala ciljeve, kada su u pitanju razvojne ambicije gazdinstva –voleli bi da kupe kombajn za krompir i luk, pakericu za povrće, ali im je najpotrebnija hladnjača, kapaciteta dve hiljade tona, za čiju izgradnju im je potrebna i pomoć države.
Iako mu je tek 19 godina, Stanko je dobitnik velikog broja priznanja, među kojima mu je najdraža laskava titula “Poljoprivrednik nove generacije”, koju želi da opravda i koja mu je vetar u leđa, a na naše pitanje, kako vidi sebe u godinama koje slede, bez lažne skromnosti ističe da mu je ambicija da bude najveći proizvođač šargarepe u Srbiji.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta
Sagovornik: Stanko Pejić, mladi povrtar iz Futoga
