Opustela sela, kuće bez vlasnika, zakorovljeni posedi – to je slika koju poslednjih godina beležimo širom Srbije, a taj trend će se, čini se, nastaviti i u godinama koji slede. Prema poslednjim podacima, u 200 sela u našoj zemlji, nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina. Ali ne i u Idvoru, nadomak Kovačice, u Južnom Banatu, u koji se mladi, po završetku škole, vraćaju na porodična gazdinstva.
Od malih nogu mu poljoprivreda “teče venama”
Da i na selu ima perspektive, potvrdio nam je 20-ogodišnji Marko Zakić, koji je od malih nogu provodio vreme u traktoru na njivi sa svojim ocem Zoranom. Nijednog trenutka se, kaže, nije dvoumio oko toga koju školu će upisati, još u trećem razredu osnovne škole, znao je da će to biti srednja Poljoprivredna škola u Zrenjaninu.
Marko je danas student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali ga obaveze na porodičnom gazdinstvu usporavaju u studentskim obavezama. A posla, kako uz osmeh ističe, ima 365 dana u godini, budući da se njihova porodica bavi i ratarstvom i povrtarstvom. Osim jesenjeg belog luka, po kojem su prepoznatljivi, bave se i proizvodnjom drugog povrća, crnog luka, paprike i bostana, a od ove godine će se oprobati i u proizvodnji šećerne repe.
Beli luk ne trpi vlagu, ali ni jako sunce
Da bi se još uvek nezvanični brend Idvora – jesenji beli luk proizveo, neophodno je da mu se obezbede određeni uslovi – kvalitetno zemljište i prihrana, optimalna količina vlage i sunca.
Setva, odnosno sadnja belog luka, obavljena je prošle godine u septembru, a ukoliko vremenske prilike to budu dozvolile, vađenje je planirano za kraj juna. Početkom februara, kada smo posetili gazdinstvo porodice Zakić, prognoze prinosa, na osnovu zatečene vegetacije, su bile zadovoljavajuće, i nadaju se da 2023-ća godina neće, poput 2022-ge, biti izrazito sušna, kako ne bi došlo do smanjenja prinosa.
Beli luk je veliki potrošač hranljivih materija iz zemljišta, te je za uspešan uzgoj potrebno obezbediti plodno tlo koje je prethodno dobro pođubreno, priča nam Marko, dok obilazimo njihove parcele. Isto važi i za negu belog luka, koja podrazumeva međurednu obradu, plevljenje, zalivanje i zaštitu od štetočina.
Svaki minut od berbe do skladištenja je dragocen
Sredina juna meseca rezervisana je za vađenje belog luka, i ceo posao mora da se završi za nekoliko dana. I dok pojedini proizvođači muku muče sa radnom snagom, Zakići za sada sa tim nemaju problema. Posao oko vađenja im traje 5 dana, tokom kojih je angažovano 50-etak sezonskih radnika.
Pravo vreme za vađenje luka je kada požute listovi na otprilike 2/3 biljaka u zasadu, nikako se ne sme čekati faza u kojoj je došlo do sušenja listova kod svih posađenih biljaka. Beli luk se najbolje vadi ručno, uz pomoć motike, nakon čega se ostavlja u bašti nekoliko dana da se prosuši. Potom se odlaže na suvo i provetreno mesto, a optimalna temperatura za čuvanje je oko 0 stepeni.
Listovi se vezuju u snopove, odnosno venčiće, ne samo zbog estetike, već da bi glavice na taj način i dalje mogle da uzimaju hranljive materije iz listova.
Sve količine su rasprodate i pre vađenja iz zemlje
Porodica Zakić, koja jesenji beli luk gaji na oko 8 hektara, godišnje proizvede od 5 do 8 tona po hektaru, i sve količine su unapred prodate poznatim kupcima. Prošle godine su, kako kaže Marko, još pre vađenja imali naručenih 15 tona belog luka, pre svega kao semenska roba, za setvu.
Pitali smo ovog mladog proizvođača da nam navede pozitivne karakteristike idvorskog belog luka, po kojima se on razlikuje od uvoznog luka koji je preplavio domaće tržište. Idvorski jesenji beli luk je izrazito bele boje, što se postiže dobrom prihranom zemljišta, krupan je i aromatičan, takvu aromu nema nijedan luk iz inostranstva.
Ambiciozni planovi za budućnost
Marko, ali i njegovi vršnjaci iz Idvora, su generacija mladih za primer, koji su spremni da sve svoje znanje i vreme investiraju u unapređenje domaće proizvodnje. Kako nam je obećao, i u godinama koje slede će se držati kursa koji su zacrtali njegova majka Snežana i Zoran, a za koju godinu, sa pravom ćemo moći da kažemo da je on i alfa i omega povrtarske proizvodnje porodice Zakić.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Marko Zakić, mladi poljoprivrednik iz Idvora
