Plastenička proizvodnja povrća u Laliću nagrađena sa 14 zlatnih medalja

0
617

Kupovina na pijacama je danas postala prava lutrija, i ni najiskusniji kupci, ne mogu na prvi pogled da prepoznaju koje voće i povrće je previše hemijski tretirano, a koje nije. Zato je najsigurniji način za potrošače da se snabdevaju od proverenih proizvođača, koji su to poverenje gradili godinama. Martin Vajs iz Lalića, jedan je od njih. Kako nam je rekao, prilikom obilaska njegovih plastenika, ponosan je na činjenicu da je uspeo da se pozicionira na tržištu zahvaljujući kvalitetu, a prepoznatljiv je i po tome što minimalno prska svoje biljke, što, nažalost, postaje prava retkost na domaćim pijacama. Zato bi, kako napominje ovaj iskusni povrtar, trebalo da se pojačaju kontrole na terenu, a ne na pijacama, i da se nesavesni proizvođači primereno kazne.

Spyrale Adama 1120x1080

Kako da prepoznamo pravi domaći paradajz

Budući da je zbog manjka inspektora, nemoguće kontrolisati svaku tezgu na pijacama, „ispod radara“ prolazi i paradajz iz uvoza, koji je diskutabilnog kvaliteta, kaže Martin. Taj paradajz kada se raseče, dodaje on, ispada sve iz njega, lepe je spoljašnjosti, ali je plastičnog ukusa.

PROČITAJTE I...  Zbog niske cene proizvođači iz Leskovca poklanjaju paradajz

Zamolili smo našeg sagovornika za savet kako da prepoznamo pravi domaći paradajz, od uvoznog. Kako nam je opisao, jedini način je da se raseče na pola, i da se pogleda njegova unutrašnja struktura. Ukoliko je reč o krupnom, „napumpanom“ plodu koji nema zelenih kragni, ili karakterističan, lep miris, nema sumnje da je reč o uvoznom, a ne domaćem paradajzu, ističe Martin.

Povrće treba kupovati samo od proverenih proizvođača

Iako je zvanična nacionalna kampanja „Kupujmo domaće“ startovala pre dvadesetak godina, bila je kratkog daha i nikada nije zaživela u punoj meri. Martin kaže da nijedan domaći proizvođač ne insistira na favorizovanju svojih proizvoda, ali apeluje na svest potrošača da prepoznaju značaj kupovine proizvoda iz domaće radinosti, jer time potpomažu opstanak velikog broja gazdinstava.

Maksimalna kontrola je imperativ u plasteničkoj proizvodnji paradajza, paprike i krastavaca, u sva tri Martinova plastenika. Za 18  godina bavljenja tim poslom, uspeo je da izgradi zavidnu reputaciju, zahvaljujući kojoj su mu se i poznate semenarske kuće obraćale sa punim poverenjem, kako bi testirale svoja nova semena.

NADZOR Galenika Fitofarmacija 1120x180

Dobitnik je i 14 zlatnih medalja na Novosadskom sajmu, koje ga obavezuju da zadrži dostignuti kvalitet i kvantitet. Martin kaže da je tajna opstanka svakog ozbiljnijeg proizvođača u spremnosti da konstantno nešto novo nauči, istražuje, eksperimentiše i da primenjuje najpovoljnije modele proizvodnje u svojim plastenicima.

PROČITAJTE I...  Povrtari i vikend karantin: Šta će biti sa robom?

Otkupljivači ucenjuju i ponižavaju proizvođače

Kao i u svakoj proizvodnji, problema ima napretek i u zaštićenoj proizvodnji povrća. Najveći je plasman proizvoda, a Martin se najviše ljuti zbog stava i ponašanja preprodavaca, koji ih često uslovljavaju i nude sramne otkupne cene, a kako kaže, on ima dovoljno godina i iskustva, da ne mora da posluje sa takvim ljudima.

I upravo zbog svojih godina, ali i činjenice da nema ko da nastavi proizvodnju, Martin nema nameru da se proširuje. Smatra da bi država trebala da izdvaja više sredstava za podsticanje mladih za bavljenje bilo kojim vidom poljoprivredne proizvodnje, čime bi se sprečio negativan trend odumiranja sela.

Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.

Sagovornik: Martin Vajs, povrtar iz Lalića

Prethodni tekstOrgansko seme i sadni materijal
Sledeći tekstNapravljena online baza organske proizvodnje – MIS

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime