Porodica Čikoš već 20 godina sigurno pliva u vodama povrtarstva. Ova godina bila je prava i eksperimentalna kada je proizvodnja šargarepe u pitanju.
Udruživanje, brendiranje, regionalizacija, standardizacija i planska proizvodnja. To su ključni uslovi za napredak domaćeg povrtarstva – smatra Erne Čikoš. Erne, osim što je poznati povrtar iz Mužlje on je i kooperant „Carske bašte“, najpoznatijeg specijalizovanog banatskog Udruženja. Najava dolaska velikih trgovačkih lanaca u našu zemlju, jasan je signal proizvođačima da se moraju udruživati kako bi mogli da odgovore njihovim zahtevima. To su meštani Mužlje i okolnih sela uvideli još pre 15 godina. Nakon višegodišnjih napora uspeli su da formiraju prvo specijalizovano Udruženje povrtara u Banatu, simboličnog naziva “Carska bašta”. Udruženja su jedini put opstanka malih proizvođača na zahtevnom tržištu, smatra naš sagovornik.
Proizvodnja šargarepe prve klase kao iz kataloga
Nestabilne cene i nesiguran plasman, problemi su na koje su se u proteklih dvadeset godina bavljenja povrtarstvom već navikli, priča nam Erne. Ove godine je eksperimentalno započeta i proizvodnja šargarepe. Kako uz širok osmeh dodaje, eksperiment je više nego uspešan. Proizvešće oko 250 tona prvoklasne šargarepe, kao iz kataloga. Erne kaže da je šargarepa prilično zahtevna kultura. Počev od obrade, đubrenja, zalivanja, preko hemijskog tretiranja do vađenja. Ukoliko se sve faze proizvodnje dosledno sprovedu, uspeh ne može da izostane.
I stručnjaci imaju udela u uspehu proizvođača
Uspeh proizvođača ujedno je i njihov uspeh, nadovezuje se Snežana Parađenović, iz zrenjaninske Prognozno – izveštajne službe. Ona je u danu naše posete bila u uobičajenom obilasku njegovih zasada. Ne krije zadovoljstvo postignutim rezultatima svog odabranog gazdinstva. Ona objašnjava da je njihov domaćin imao proizvodnju iz redovnog roka setve, kao i postrne i dodaje da je na istim parcelama proletos ostvaren izuzetan rezultat sa šargarepama koje su završile na pijacama neke od susednih zemalja. Parađenovićeva kaže da je zadovoljna saradnjom sa porodicom Čikoš. Sledili su sve njihove preporuke, od kupovine kvalitetnog semena, preko rokova setve i načina obrade. Njihova uloga je bila najznačajnija u detektovanju određenih bolesti i davanju saveta kako ih svesti na minimum. Prema njenim rečima, od 2013. godine, kada su se klimatske prilike drastično promenile, svaka proizvodna godina je priča za sebe.
Miholjsko leto izmamilo insekte
2019. godina, po mnogo čemu je bila specifična za povrtare, ističe Čikoš. Vremenske prilike uglavnom su im išle na ruku, izuzev obilnijih majskih kiša i najezde insekata zbog Miholjskog leta. Kada je reč o zaštiti od padavina, imali su znatno manje štete pre svega zbog visokih bankova, zahvaljujući kojima se najveći deo vode odlio, te šargarepa nije dugo stajala u vodi. Erne kaže da se veliki broj proizvođača žalio na bolest truleži upravo iz tog razloga. Neuobičajene, gotovo letnje temperature u prvim novembarskim danima, izmamile su insekte ponovo napolje. Njihovu aktivnost moraju da zauzdaju ponovnim hemijskim tretiranjem listova.
“Zlatna sredina” otkupne cene najoptimalnija
Na insekte mogu da utiču ali na otkupnu cenu još uvek ne mogu, ističe Čikoš. 2018. bila je jedna od najpovoljnijih kada je proizvodnja šargarepe u pitanju. Otkupljivači su plaćali i do 40 dinara za kilogram. On navodi primer cene koštanja svežeg kupusa, koja je varirala od 8 do 40 dinara za kilogram, u zavisnosti od zasićenosti tržišta tom namirnicom. Jednako pravilo važi i za ostale povrtarske kulture, smatra on. Čikoš je više pristalica neke „zlatne sredine“, kada je reč o prodajnoj ceni jer tada može da se planira i naredna proizvodna godina. Na naše pitanje da li se proizvodnja šargarepe isplati, Čikoš kaže da su pronašli računicu. Sve dok bude tako, ta kultora će se sejati i na većim površinama na njihovom gazdinstvu.
Brendirati i banatske šargarepe
Dodatni motiv im je i činjenica da ne moraju sami da se bore za obezbeđivanje plasmana. Sve količine predaju loklanoj „Carskoj bašti“, koja odnedavno u svom modernom objektu, nadomak Zrenjanina, ima i automatizovanu liniju za pranje, sortiranje i pakovanje šargarepe. Iako je Begeč trenutno centar proizvodnje šargarepe u Srbiji, Erne Čikoš smatra da se i u Banatu, zbog podneblja, sa jednakom uspešnošću mogu proizvoditi kvalitetne šargarepe. Upućuje ujedno poziv tamošnjim proizvođačima da se oprobaju u uzgoju te sve traženije kulture na svetskom tržištu.
