Obilne majske padavine i gradonosni oblaci, ostavili su traga i na poljima banatskog sela Lukino Selo, poznatog povrtarskog kraja. Dok smo obilazili zasade šargarepe porodice Sarvak, naš sagovornik Imre, ističe da se to neće odraziti na standardno visok kvalitet. Ipak, nepovoljni vremenski uslovi pomerili su vađenje plodova za 20-etak dana. To će automatski prolongirati i jesenju setvu te tražene namirnice.
Bankovanje zemlje najvažnija agrotehnička mera
No, Sarvakovi nemaju razloga za nezadovoljstvo. Po njihovoj proceni, sa oko 10 hektara krajem jula, uspeće da uberu 60 tona po hektaru prvoklasne mlade šargarepe. Sama proizvodnja skupa je i veoma zahtevna, kaže na početku našeg razgovora ovaj mladi povrtar. Njihova višedecenijska povrtarska proizvodnja zasniva se na poštovanju svakog segmenta – od setve do žetve. Kaže da im je prolećna setva u aprilu tekla nesmetano. Neposredno pred setvu primenili su, kako ističe, najvažniju i sve popularniju agrotehničku meru tzv. bankovanje zemlje. Zahvaljujući njoj se olakšava vađenje samog ploda. Prema njegovim rečima, nisu svi proizvođači u njihovom kraju u mogućnosti da je primene, imajući u vidu činjenicu da je sama mašina među skupljim.
Slatke i hrskave šargarepe uved su u trendu
Imre kaže da se u samu proizvodnju, po hektaru, mora investirati minimum 4 hiljade evra. Od nabavke semena, đubriva, hemijskih sredstava do plaćanja radne snage. Nije zanemarljiv ni utrošak za navodnjavanje a poznato je da šargarepa traži puno vode. Ali ni previše vlage joj, kako ocenjuje, ne pogoduje. Svesni su da ne mogu da proizvedu 100 posto šargarepe ekstra kvaliteta. Ipak, trude se da na pijace iznose isključivo onu za koju kupci imaju samo reči hvale. A zahtevi kupaca menjaju se, kako uz osmeh dodaje, kao i vremenska prognoza. Imre kaže da se zahtevi kupaca u pogledu fizičkih karakteristika šargarepe menjaju ali će slatke i hrskave šargarepe intenzivno narandžaste boje uvek biti u trendu.
„Carska bašta“ u pohodu na svetsko tržište
Njihova šargarepa, kako ponosno dodaje, ima odličnu reputaciju na domaćim tržnicama a spremni su, kako kaže, da pokucaju i na vrata zahtevnog zapadnog tržišta. Njihove šargarepe već su se našle i na mađarskim, rumunskim i bugarskim trpezama, zahvaljujući lokalnom Udruženju povrtara „Carska bašta“, čiji su kooperanti od samog početka. Imre kaže da im je ta kompanija, koja broji više od 200 kooperanata iz cele Srbije, znatno olakšala plasman robe.
Ekspanzija proizvodnje šargarepe u Banatu
Iako, kako kaže Imre, nemaju problema sa pronalaskom sezonskih radnika, ove godine premijerno će aktivirati novu savremenu vadilicu za šargarepu. Najsrećniji su, kaže, u danima berbe, kada se njihova polja prepoznaju po intenzivno narandžastoj boji. Zadovoljan je napretkom svog odabranog gazdinstva i savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, diplomirani inženjer, Dragan Marković. Ohrabrujuća je, kaže on, činjenica da je poslednjih godina primetna ekspanzija proizvodnje šargarepe u tom delu Banata, ali i to što je sve više povrtara mlađe garde, poput Imreta i njegovog brata Oskara. Nekada su u svakom selu imali, kako navodi ovaj stručnjak za povrtarstvo, desetine proizvođača koji su se profesionalno bavili proizvodnjom razne vrste povrća. Danas su, nastavlja on, ostale samo površine koje su veliki proizvođači ili otkupili ili uzeli u zakup od meštana koji su svoje uhlebljenje potražili u nekoj od zemalja Zapadne Evrope.
Mega proizvođači velika konkurencija malima
Uz komentar da je slika na terenu takva da se mali proizvođači još uvek stoički bore za svoje mesto u tržišnoj utakmici ali da mega proizvođači ozbiljno prete da ih izguraju. Koristan savet početnicima u proizvodnji šargarepe na otvorenom ili u plastenicima da se ne upuštaju u investiciju ukoliko ne poseduju pola hektara pod plastenicima, odnosno 10 i više hektara obradivog zemljišta na otvorenom. Inače naš mladi povrtar Imre Sarvak, do žetve šargarepe, krajem jula, svaki slobodan trenutak koristi za pripremu ispita na Poljoprivrednom fakultetu. Od velike je pomoći i svom bratu Oskaru sa kojim ravnomerno deli poslove na oko 60 hektara obradivog zemljišta. U danu našeg snimanja, Imre je obišao i zasade crnog luka, koji je od nedavnog grada pretrpeo veću štetu. Industrijski krompir im je ove godine dobro rodio, u šta smo se i mi uverili pošto je njegovo vađenje upravo bilo u jeku.
